Aleksandar Milosavljević: Pozorište je čudo

„Šta mi danas imamo i kad su u pitanju institucije i kad je u pitanju sistem koji podržava te institucije da bi mogli da pravimo umetnička dela koja će nešto značiti publici i uveriti ih da je pozorište blago čovečanstva. Slobodan sam da kažem ništa. Ništa nemamo“ – rekao je Aleksandar Saša Milosavljević na sinoćnjoj promociji svoje knjige „Pozorišni Direr i drugi zapisi“.

U atrijumu Buća, u sklopu književnog programa Purgatorija, o knjizi su, pored autora govorili i Miloš Latinović direktor Bitef teatra iz Beograda i Neven Staničić, direktor Centra za kulturu Tivat.

     „Da li je to strašno? Jeste. Da li je to konačno? Daleko od toga. Pozorište je čudo. Zato što preživljava sve. Preživeće i ovo. Preživeće i zanemarivanje, preživeće i turbo folk, preživeće i Pink televiziju, preživiće i sve ove dnevno političke vrtloge koji nam se dešavaju. Pitanje je samo ko će i kako  tu prometejsku baklju da pronese kroz ovo (ne) vreme. Da bi neki naši naslednici uživali u teatru kao blagu čovečanstva. Pozorište je nastalo  u staroj Grčkoj iz potrebe da se sa scene čuju mitovi koje su apsolutno svi u gledalištu napamet znali. Svi su znali te priče. To je vazduh koji su Crci u ono vreme udisali. To nije bilo pozorište spektakla već pozorište reči. Mi danas imamo potrebu da odemo u pozorište, ne više kao antički Grci, ili Elizabetanski Englezi u doba Šekspira, da bi dobili informaciju, već da nas pozorište oplemeni. Na taj način da postavlja određena pitanja. Neće davati odgovore i ne treba da daje. Ali će postavljati pitanja. Mi ćemo otići kući, usred noći se probuditi i razmišljati o onome što nam je pozorište postavilo kao pitanje. I tada možemo teatar doživeti kao blago čovečanstva. Blago čovečanstva u vidu pozorišta se menja od epohe do epohe. Danas ja vidim pozorište kao blago čovečanstva ako postavlja prava pitanja“ – rekao je Milosavljević.

Mnogo je važno da smo mi večeras ovde i da pričamo o ovoj knjizi.Ovo je jedna knjiga koja je draocena, važna, bitna, ali je napisana fantastično jednostavnim jezikom.Ja bih volio da mogu neke stvari koje pišem da pišem kao Saša,  jezgrovito, jasno, čitljivo. Saša je neko ko je zaista svojim delovanjem u pozorištu skromno, tačno, precizno obiležio sovj randi vek u teatru. Posle naših slavnih kritičara ne postoji bolji kritičlar koji je tačnije, iskrenije pisao o pozorištu od Saše Milosavljevića u Politici““ – kazao je Miloš Latinović.

 „Govorimo o priči čovjeka koji je u pozorištu sve, ili što bi rekao Gorčin Stojanović u predgovoru knjige, i svjedok saradnik i sudija. Moram da kažem da sam sretan što je izašla ova knjiga. On je svoja zapažanja, svoje kritičke osvrte, sve što je dosad radio smjestio u jednu knjigu i omogućio ljudima koje interesuje pozorište, da to nađu na jednom mjestu. Knjiga završava sa jednom divnom pričom, istinitom, a priča se zove „Izgubljen u pozorištu“. Imao sam to iskustvo u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Simbolično napisana divna pirča, predivan kraj ove knjige. U knjizi ,koju je svojevremeno Saša dobio na poklon. „Pozorište u Srba“ Svetislava Šumarevića stoji rečenica da je „pozorište blago čovečanstva“. To je ključ i za razumjevanje Sašine knjige“ – istakao je Neven Staničić.