Okrugli sto PG

Poreska politika u Crnoj Gori nepravična

“Građani, kada vide da se novac koristi na pravi način, sve manje izbjegavaju poreske obaveze. Njihova spremnost da plaćaju poreze se povećava kada vide da Vlada taj novac adekvatno troši”, rekao je ekspert EU Martin Hutsebaut na okruglom stolu koji je organizovao Savez sindikata (SSCG) pod nazivom Pitanje poreskih sistema i neformalne ekonomije u EU i na zapadnom Balkanu – u pravcu boljeg upravljanja i demokratije.

 

On je saopštio da u strukturi ukupnih prihoda crnogorske Vlade, koji čine 42,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), najveći udio imaju indirektni porezi, 18,5 odsto. Direktni porezi čine 7,6 odsto, a socijalna davanja 12,4 odsto.

“Učešće indirektnih poreza, među kojima su porez na dodatu vrijednost (PDV) i akcize, u Crnoj Gori je visoko u odnosu na evropski prosjek, dok nivo socijalnih davanja nije tako daleko u odnosu na EU”, saopštio je Hutsebaut.

U strukturi ukupnih rashoda Vlade, koji iznose 45,6 odsto BDP-a, na socijalnu zaštitu se odnosi trećina ukupne budžetske potrošnje ili 14,6 odsto BDP-a. Na opšte javne usluge se, kako je kazao, odnosi 12,6 odsto BDP-a, a na ekonomske poslove svega 0,6 odsto, što je jako nisko u odnosu na evropski prosjek.

On je podsjetio da zemlje regiona, među kojima i Crna Gora, imaju jedinstvene stope poreza na dohodak građana, što zbog razlike u visini primanja nije pravično.

„Porez na dohodak fizičkih lica u Crnoj Gori za zarade ispod 720 eura iznosi devet odsto, dok se veće od tog iznosa oporezuju sa 15 odsto, što je jako nisko, jer se koristi jedinstvena stopa”, rekao je Hutsebaut.

Najčešći razlog izbjegavanja poreskih obaveza je nepovjerenje u vladu, odnosno da će novac od naplate poreza biti iskorišćen na adekvatan način, ocijenio je ekspert EU Martin Hutsebaut.

Moderator okruglog stola i član radnog tima SSCG “Pitanje poreskih sistema i neformalne ekonomije u EU i na zapadnom Balkanu”, bio je Željko Komnenović.