Tivćani osvojili Mon Blan

Tivćani Dejan Milošević, Željko Manojlović i Miroslav Andrić, članovi Avanturističkog kluba K4 Tivat osvojili su Mont Blan, najviši vrh Alpa koji je sa svojih 4810 metara i najviši vrh Evrope.

Tivćani su iz Tivta krenuli 4. septembra a na krov Evrope Dejan i Miroslav  su se popeli 8. septembra, dok je Željko, zbog visinske bolesti pri kraju morao odustati.

     “Problem je u početku bio što je počela zimska sezona, pa je žičara bila zatvorena. Zbog toga smo morali da idemo dužim i težim putem. Sa rancima od 25 kg baš smo se bili umorili.  Krenuli smo 8. Septembra u ponoć. Gore je bilo nevjerovanto hladno. Bilo je debelo ispod nule i temperatura je padala. Počeo je i vjetar da duva. Tu ima jedno mjesto koje se zove Kuloar smrti, jedan od najopasnijih djelova te planine. Tui su veliki odroni kamenja. Toga dana je poginuo jedan momak iz Mađarske. Ali, mi smo imali sreću kad smo prolazili da nije bilo odrona. Prošli smo bez problema. Nakon toga ide vertikala, 600 metara, do sljedećg kampa Goder. To je surov  teren i veoma je teško i fizički i psihički. Razređen je vazduh, teško se diše, hladno je. Ima dosta ljudi, pa mogu i da gurnu neki kamen oni koji su visočiji od vas. Na kamp Goder smo došli oko 4 sata ujutru i tu smo stavili zaštitnu opremu. Miro je imao problema sa kramponima. Ali nije htio da odustane. Ponovo je počeo da duva jak vjetar. Nismo mogli  ni da jedemo ni da pijemo. Bili smo baš iscrpljeni. Jedan vodič koji je tuda prolazi čak je rekao Miru: Vidioš onu provaliju tu ćeš da da klizneš i pogineš! To je bio  crni humor. Ali, mi smo išli i uspjeli. Na vrh kad smo se popeli prvo što smo pitali bilo je: Je li to to?Tamo smo bili sami a onda se popeo i jedan Šveđanin i postavlja isto pitanje. Momci je li ovo Mont Blan? Gore nema ništa. To je jedna ledina. Vidite Italiju, Švajcarsku,Francusku a iznad je nebo. FascinantnoInteresantno je da sam po planini  vidio dosta lampi. Ja sam zapravo mislio da su to lampe planinara. A to su bile zvijezde“ – rekao je Dejan Milošević.

     „Sa ekipom sam bio do blizu kraja. Ali, mučnina me cijelu posljednju noć držala, a imao sam i glavobolju i povraćao sam. I nisam mogao da idem do kraja. Mislim da sam dobro postupio i zbog zdravlja i zbog tima. Jer oni su htjeli da se vrate sa mnom. Ali, ja sam rekao da oni idu dalje. Nisam htio da ugrozim tim. Ne znam, zašto mi se to desilo jer sam bio dobro fizički pripremljen. Ali, tijelo reaguje na svoj način.

Inače, Miro i ja smo se pripremali u Tivtu, a Dejo je bio na brodu. Mi smo trčali do Gornje Lastve, a dio priprema smo obavili i u Donjoj Lastvi. Bili smo se dobro pripremili i odradili smo kao tim odlično. Imamo dosta planova. Vidjećemo. Zavisi dosta i od finansija“ – kazao je Željko Manojlović.

Podvig za divljenje mladih Tivćana. I preporuka da ih podržimo u sljedećim akcijama.