“Mene je skulptura našla, a ne ja nju” – izjavio je za naš radio skulptor Rajko Sušić, čija je izložba, sinoć otvorena u galeriji Buća, izazvala oduševljene publike.
“Ja sam izložbu tako koncipirao da je ona presjek nekog mog stvaralaštva prethodnih možda 16 godina. Tu ime nekih skulptura koje više nisu moje vlasništvo i ima nekih novih, kao što je ajkula. Ona je još u fazi rada, nije završena. Meni je zadovoljstvo da izlažem u Tivtu, u gradu nekadašnjeg Arsenala, gdje, kažu, nije bilo toga što se nije moglo uraditi. Vajarstvo je dio zanata i gdje zanat završava počinje kreativnost. Ja dolazim iz Nikšića, grada željeza i piva, kako su ga nazvali. Moja prva ljubav bila je kamen, ali nekako mi je metal prijemčiviji, lakši za rad. Metal mi pruža otpor i to me izaziva. To je neki lični odnos prema materijalu. Kamen je nekako mirniji, strpljiviji. Metal je brži za realizaciju. A možda ima neke veze sa Nikšićom, gradom željeza. Meni je željezo jako lijepo. Čak i rđa. Meni to ne smeta. Možda uključim i bakar. Vidjećemo. Radim u ciklusima. Mada ja ne volim da robujem ničemu. Ni ciklusu. Ja uživam u ovom što radim i slobodan sam.
Zanat mi nije stran. Ali, pitanje je kakav će biti moj rukopis. Nešto počinje u podsvjesti, a onda počinje rad, počinje igra. Ja volim da kopam po nekim stovarištima, otpadima. I intiuicija je važna.
Ja sam i vajao i slikao i crtao. Još kao mlad. Onda je došao upis u Fakultet. Mene je skulptura jednostavno našla, a ne ja nju” – kaže za Radio Tivat Rajko Sušić..