U intervju za Radio Tivat popularni dječiji glumac Branko Milićević Kockica kaže da je emisiju “Kockica” skoro zaboravio jer je to bilo tako davno. Razgovor sa glumcem koji je obilježio naša djetinjstva vodio je Dragan Redžo:
Koliko vam se Tivat sviđa?
Prvi put sam na sceni na Ljetnjoj pozornici. A u Tivtu sam odavno. Boka, Bigova, Tivat. Ovdje sam prodao moj katamaran. U Tivat sam dolazio za vodu i burek. Ovdje sam kupovao. Tivat spada u moja omiljena mjesta. A ova Ljetnja pozornica je fenomenalna.
Mi vas vežemo za kultnu emisiju „Kocka, kocka, kockica”. Kako gledate na ta vremena?
To je bilo tako davno da sam ja Kockicu zaboravio. Pitaju me zašto se ne reprizita na TV. A ja kažem, imate na You Tube, sve su emisije, pa gledajte. Povremeno i ja odem na Internet pa pogledam. Ne znam šta se dešava. Kao da su se sve televizije ujedinile da ne prave nikakve programe za decu. Ne znam u Crnoj Gori, ali u Srbiji niko ne pravi ništa za decu. Kupuje se nešto iz inostranstva pa se pušta. Vidim neke strašne crtaće pa menjam kanale. Zašto je tako pojma nemam.
Pipi kratka čarapa. Zašto? Da nije oprana u veš mašini?
Pozorište Puž je malo specifično jer mi originalne priče malo izvrćemo. Nije Ivica i Marica nego kod nas Marica Ivica, nije Romeo i Julija nego Julija i Romeo, nije Tri praset nego četiri praseta. Ova naša Pipia je kratrka iz Crne Gore. Kad smo u beogradu onda je iz Beograda. Naša zna da čita, ona duga ne zna. Ali, obe su nevaljale. Deca vole besprizornu decu, vole da budu nevaljala. A to nije dobro. Nije dobro da Pipi bude idol. I ja sam je ocrnio. Zbog svog nevaljalstva ona je dovela u opasnost razne ljude i raznu decu. I na kraju predstave ona se pokajala i popravila i više neće biti nevaljala. A kratka, da bude drugačija.
Koliko je zahvalno raditi za dječiju publiku?
Pre nego što sam snimao Kockicu nije mi rad za decu padao na pamet. Bio sam u Ateljeu 212 i radio sam za decu kao i drugi glumci. Ja sam igrao Hamleta, okovanog Prometeja. Onda sam napravio jendu predstavu za tezgu. Ali toliko je lepše raditi za decu. Želeo sam da imam sopstveno pozorište. Pravio sam predstave ali salu nisam dobio. Putovao sam mojim katamaranom po celom primorju. Jedino u Tivtu nisam bio. Deca sede na obali, a mi se pojavimo sa velikim katamaranom. I deca su se radovala. Mnogo su se radovali. Na Festivalu u Kotoru iz deset puta sedam puta sam dobio nagradu za tekst. Nastavio sam da se bavim sa edukacijom dece, ali uvek kroz totalnu zafrkanciju. Eto, tu je i Pipi kratka čarapa. Kao kukavica ja podmećem jaje. Ne može svako da radi šta mu padne na pamet. Kao Pipi. Imamo i poučne vesele pesme. U pesmi Zemlja kaže deci „Ne dajte da me kvare”
Koliko su danas djeca drugačije vaspitana?
Mnogo. Ne znam u Tivtu gde ima tradicija pristojnosti. U Beogradu su deca potpuno razularena, razmažena. U unutrašnjosti je drugačije. Prosvetni radnici su zastrašeni. I nije lako sa decom izaći na kraj Ja radim sa decom od 4 do 10 godfina, kada još nekako slušaju roditelje. Mi imamo nekoliko predstava o razmaženoj deci. Moja supruga je reditelj u našem pozorištu. Mi vrtimo deset-petnast naslova godišnje. Nemamo popularne predstave tipa Nindža kornjače. Nego klasične bajke. Verujem da će pozorište Puž da traje i kad odem u penziju.
Idu li glumci u pozorište?
Veliki glumac Ljuba Tadić igrao je kralja Lira u kolicima. U invalidskim kolicima. Glumac ako hoće može da glumi do ktraja. Ja sad ne igram prinčeve, igram kraljeve. Moja deca igraju prinčeve. Imam princa inadžiju, pa princa lažova, To igraju moja deca. Još nisam igrao cara! To moram da napravim.
