Iz Budimpešte: Andrija Petković
Priča o Mitru Stankoviću, mogla bi biti jedna od običnih priča o vlasnicima ugostiteljskih objekata. Mogla bi biti, ali nije… „Gazda Mitar” kako sam ga prozvao odmah po prvom susretu jedan je od najuticajnijih Crnogoraca u Budimpešti. Ne, ne bavi se politikom. Svoje malo carstvo izgradio je zahvaljujući dobrom ukusu. I mirisu koji se širi iz njegovih restorana kojima pronosi slavu crnogorske kuhinje – „Montenegrogurman”. Do Mitra je jako teško doći. Ali, ne i nemoguće…
– U Budimpeštu sam stigao slučajno i evo slučajno ovdje i ostao trinaest godina – u šali će Mitar. Zadržale su me lijepe žene i dobro vino. A onda sam krenuo sa ugostiteljstvom. U Mađarskoj, čija je kuhinja nadaleko poznata nije lako uspjeti sa hranom. Ali, zahvaljujući kvalitetu koji sam ponudio uspio sam – priča nam u raskošnom četvrtom objektu koji je otvorio, u kojem se za razliku od ostala tri nudi i internacionalna kuhinja.
– Crnogorska jela su jednostavna, i potrebno je malo improvizacije i mašte da bi se spremila na pravi način. Ljudi se u principu i najviše oduševljavaju jednostavnim stvarima. Uživaju recimo u kajmaku i prosto mi je teškoda im objasnim da taj kajmak koji u sebi ne sadrži nikakav dodatak. Da je takav, kakav ga dobavljamo direktno iz Crne Gore jednostavno Bogom dat – objašnjava, sa ponosomističući kako sem hrane služi i visokokvalitetna crnogorska vina.
Mnogo poznanstava je stekao zahvaljujući svom majstorstvu. U njegovim restoranima i đakonijama, uživali su i veliki glumac Žerar Depardije i zanosna Monika Beluči. Bili su tu i mađarski premijer, muzičari, sportisti, pjevači.
– Depardije je tada u Budimpeštio snimao film o Asteriksu i svakodnevno dolazio. Specijalno bi tražio i da mu se hrana odavde zapakovana nosi i na snimanja. Niko mu nije prišao da mu traži autogram. Niti te slike poznatih ljudi koji su bili ovdje vise po restoranima. Takva reklama ne treba, nikakav suvišan glamur. Neka kvalitet govori sam za sebe – jasan je njegov recept za uspjeh.
Sasvim slučajno u poslu mu je pomogla jedna dama. Ako išta u životu može biti slučajno.
– Došla je tu i osoblje se prema njoj odnosilo kao i prema svakom drugom gostu, poslužilo je. Ispostavilo se da je riječ o gospođi Sofiji, jako uticajnoj u gastronoskom životu Mađarske, koja je o nama napisala fenomenalnu kritiku. I to je zaista dosta pomoglo.
Nedavno, sa ponosom ističe bio je sponzor knjige mađarskog doktora nauka Zoltana Mađara „Crnogorska istorija”.
– Oduševila me jedna njegova rečenica u kojoj nas opisuje kakomožda nije ni veliki Njegoš. Zoltan Crnu Goru naziva : „Mala Sparta sa Balkana”. Zaista fenomenalno… Ponosan sam na to što jesam na svoje korijene i sretan kad mogu da pomognem da se za ime Crne Gore čuje –rekao je Mitar dok još jedan u nizu telefonskih poziva prekida naš razgovor. A ruku na srce i autor ovih redova je željno iščekivao predah.
Jer, nozdrve je uveliko mamio opijajućimiris čorbe sa repom od bika. Mala tajna velikog majstora kuhinja – Mitra Stankovića.
