Radio Tivat je od 1. jula krenuo sa serijalom „Tivat kroz novinsku građu” za period od 1938. do 1950. godine koji je pripremio, Slavko Krstović, novinar iz Tivta. Gostujući u našem programu on kaže da je ovo bio naporan, ali zanimljiv posao u kome je uživao.
„U početku samom meni je bila zanimljiva prva polovina prošlog vijeka koja je nekako izmakla mnogima. Mnoga dešavanja ostala su sakrivena. Prikupljajuči građu za monografiju o sportu učinilo mi se da bi to moglo biti zanimljivo. I ne sluteći da će prvi novinski zapis biti iz 1838. godine. U „Grlici” se pominje vino „Manzarin” iz Tivta. Tu je zapisano da je kvalitetom ravno španskim i italijanskim vinima. To je podatak, nisu izmišljene priče. Možda ne bi bilo loše da Porto Montenegro napravi jedan projekat, da razmisle i da se opet zasadi ta sorta u Tivtu. A ima je u Italiji. Može se nabaviti.
Odlučio sam se da istražujem do 1950. Prosto da se napravi jedna granica. Mnogo je novina, mnogo je posla, mnogo je dešavanja. Ali, drago mi je da se otkrivaju neke stvari koje su dosad bile nepoznate široj javnosti. To je ogroman posao. I naporno je. U Hrvatskoj je napravljena digitalizaicja štampe i mnogo je olakšano.Ukucaš Tivat i dobiješ tekstove. Mnogo vremena sam proveo na Cetinju u Biblioteci „Đurađ Crnojević” gdje su ljudi fantastični. Nekad se čini da je uzaludan posao. Ali, kad i najmanju vijest otkriješ eto zadovoljstva. Ja posebno volim tekstove o sportu. Ima divnih tekstova. I ništa nema novo. Navijači su i tada kamenicama gađali sudije. Sudije su tukli širom Crne Gore. To je kao bilo normalno. Novinari su bili itekako pismeni.A nije bilo novinarskih škola. Izvještaji su veoma dobri. Danas da ih se ne postidimo.
Recimo o Tivtu se piše „ubav, lijep, čaroban”. Kad smo mi upotrebili te riječi? Malo smo se pogubili. Mnogo toga možemo naučiti iz tih starih tekstova iz kojih izbija entuzijazam. Vjerovatno danas nema takvog elana. Ljudi su bili malo drugačiji od nas. Predavali su se više. Ali, ima i ona druga strana. Teško se živjelo. Ostajalo se bez posla.Ali, i tada su se za pomoć obraćali novinarima.
Nadam se da će ovi tekstovi biti dobra podloga za neke druge istraživače. Jer pokrivene su sve oblasti.” – kaže Slavko Krstović.
