U velikoj sali CZK sinoć je premijerno izvedana predstava „Providenca”, dvanaesta pozorišna produkcija tivatskog Centra. Premijeri su prisustvovale brojne zvanice iz javnog i kulturnog života Boke i Crne Gore, kao i veliki broj glumaca koji je nastupao u ranijim pozorišnim predstavama tivatskog centra za kulturu.
Publika je toplo prihvatila pozorišni projekat scenariste Stevana Koprivice i reditelja Egona Savina rađen po motivima „Ujka Vanje” Antona Pavloviča Čehova kao i glumačke bravure Nebojše Ilića, Vojina Ćetkovića, Mladena Nelevića i drugih aktera.
Predstava „Providenca” biće ponovo izvedena večeras u 21.30 u velikoj sali CZK.
Da li će „bokeški Ujka Vanja” iz pera Stevana Koprivice u rediteljskoj vizuri Egona Savina pratiti trag „Bokeške trilogije” pokazaće pozorišni život „Providence”, dvanaeste produkcije tivatskog CZK. Ako je suditi po sinoćnoj premijeri na dobrom je putu da tivatski „Dondo Vojin” bude na tragu Ujka Vanje.
Pozorišnom magijom autorskog dvojca, fjaka bokeške provincije nalazi uporište u arhetipu – melanholiji i učmalosti ruskih majura u čuvenom djelu Antona Pavloviča Čehova. Životne stranputice „bel epoka” u sjenci visokih škura provincije, izgubljene i neostvarene ljubavi, praskozorje Drugog svjetskog rata, beskrajno ispijanje rakije, san o ljepoti, dosada i plač nad sopstvenom sudbinom-osnovni su postulati na kojima je Savin slikao Tivat i Boku sa početka prošlog vijeka. Po priznanju autora, Koprivica je Čehovljevu matricu uklapao u bokeški ambijent, rusku melanholiju stapao sa Bokom sapetom između klaustrofobije planina i širine mora, vodeći je do neizbježne samodestrukcije. Egon Savin je književnu podlogu iskoristio da proba naći odgovor na pitanje kako sposobni i talentovani ljudi trpe i nadahnjuju svoje tirane.
Da bi taj alhemijski eksperiment uspio, potrudili su se akteri predstave Nebojša Ilić u ulozi Donda Vojina koji svojom energijom i iskričavim glumačkim minijaturama opravdava centralnu figuru predstave. Ništa manje nije upečatljiv Vojin Ćetković u ulozi doktora Astića, talentovanog intelektulca koga guta učmala močvara provincijalnog duha, Mladen Nelević kao profesor Aleksa, hipohondrični parazit koji živi od stare slave i Mlada Ana Vučković je precizno oživjela lik profesorove mlade žene Jelene koja u predstavi pokreće ljubavne kovitlace. Jelena Petrović, glumica Ateljea 212 igra rolu za pamćenje dočaravši Sonju nesrećno zaljubljenu profesorovu kćerku, žrtvu svog oca, neuzvraćene ljubavi i učmale sredine. Na visini rediteljskog zadatka su Dubravka Drakić u ulozi služavke Majde i Dejan Đonović kao Tomažo.
Iako je riječ o dubokoj psihološkoj analizi karaktera „Providenca” nudi i kopču sa sadašnjicom. Tu je zvuk aviona u polijetanju, omaž tivatskom Arsenalu koji provijava u dijalozima u kome radi vojni doktor Astić koji opet sa vremena na vrijeme upućuje aktuelnu ekološku kritiku Boke kojoj se tada i sada mijenja obala, more zagađuje naftom i ističe žal za Bokom po kojoj se nekad plovilo na jedra.
„Očekivao sam da će publika na neki način to razumjeti što smo radili. Nisam znao da će biti jedan uzbudljiv događaj kao što je bio večeras. Radili smo naporno, kratko, radili smo duple termine. Kad nemamo normalan proces uvek mi se čini da će uspeh izostati, ali nije izostao. Ogromno mi je zadovoljstvo. Ja sam prvi put u Tivtu, to je jedna sjajna požrtvovana ekipa entuzijasta. Divno je što postoji ova zgrada i pozorište i dve letnje scene. Veliki potencijal je pre svega u publici koja razume i voli pozorište”, rekao je reditelj „Providence” Egon Savin. On ističe da Čehova nije radio od svojih početaka ali da je imao želju da Čehova prevede u domaćeg pisca.
Scenarista Stevan Koprivica je rekao da je bila inicijativa Egona Savina bila da se uopšte bave ovim komadom. „Obojica smo shvatili da je suština u mentalitetu. Rusi i mi nijesmo isti, ali čežnja, bol, gubitništvo i fjake su nešto što je opšte mjesto. Onda sam ja pokušavao kroz karaktere, a Egon kroz radnju da ovo postane bokeška licenca specifike boli. Ostao je Čehovljevski komad ali je sa druge strane vrlo lokalni i naš. Bio sam slobodniji u intervencijama izmještanja priče i odnosa. Do večeras nijesmo znali da li smo uspjeli, ali aplauzi su potvrdili gdje smo”, rekao je Koprivica.
Glavni akter predstave, glumac Nebojša Ilić je nakon premijere „Providence” bio izuzetno zadovoljan reakcijom publike. „Radujem se što nas je publika pratila, što smehom, što uzdasima. Na pravim mestima su reagovali. Raduje nas što je ovakva predstava komunikativna. Teško je da ovakve predstave naiđu na odobravanje publike jer govore o nekim mračnim temama i osećanjima. Čuli smo dosta smea koji je oslobađajući, dobar i koji nam nekako javlja da nas prate i prepoznaju o čemu se radi. Bilo je zadovoljstvo igrati večeras, bilo je uzbudljivo i odgovorno. Ovo je veliko delo i veliki komad”, rekao je Ilić.
Direktor CZK Milena Radojevića nije krila zadovoljstvo po završetku predstave. „Utisci su sjajni. Razmišljam o tome kako Tivat da dobije profesionalni teatar. Gledam neke ljude koji bi mogli pomoći ali neke i koji bi mogli odmoći pa se prosto bojim da krenemo u tu avanturu. Moraćemo vrlo brzo jer Tivat ima pozorište ali ga treba napraviti kao instituciju jer se tako bolje kotirate u pozorišnom svijetu dalje od Tivta i Crne Gore”, rekla je Radojevićeva.„Reakcija publike je jako dobra, ne mogu da verujem da je ovoliko ljudi ostalo na koktelu. Znači da smo uradili dobar posao. Kad je predstava loša, onda se svi razbeže. Kratko sam čuo najbliže prijatelje i kolege, oni su zadovoljni. Toliko je dobar tekst i toliko dobro napisano da nismo imali velikih problema. Bilo je malo vremena, i tekst i adaptacija toliko toga nude da smo mogli šest meseci da radimo i to bi bilo malo”, rekao je Vojin Ćetković.
Zadovoljan novom pozorišnom predstavom CZK bio je i predsjednik opštine Ivan Novosel. „Tivat je dobio još jednu kvalitetnu pozorišnu predstavu, publika je zadovoljna. CZK ima sluha i nastavlja sa kvalitetnim predstavama. Nadam se da će ova predstava doživjeti brojna izvođenja”, istakao je Novosel.
