Prepun atrijum Buća, što je rijetkost kad je književno veče u pitanju, nadahnuti pisci Svetislav Basara i Miljenko Jergović i raspoložena publika, ukratko tako je izgledala sinoćnja promocija knjige „Tušta i tma” dvojice čitanih pisaca i kolumnista, organizovana u sklopu Purgatorija.
“Basara i ja predstavljamo samo sami sebe. Naše dopisivanje nije bilo dopisivanje između Srba i Hrvata, jer valjda bi se našli neki reprezentativniji predstavnici za te nacionalne stvari.
Ne želim predstavljati Hrvate. Ni Srbe. A pogotovo ne Bosance. Ja mogu predstavljati samo sebe.
Naslov knjige”Tušta i tma” smo dali jer ga Basara ponavlja na jednom mjestu. To je fraza koja se pojavljuje i kod Srba i kod Hrvata pa je odlučeno da se stavi kao naslov.
Ispada da je to neki novi žanr. Ali, to je splet okolnosti. Da, ja imam još jednu knjigu dopisivanja, to je „Transatlantik mejl”. Ali, to je bila drugačija knjiga. Tušta i tma je puno manje privatna, puno manje sentimentalna, a puno više četvororučni izazvani dnevnik. Basara je pisao svoju priču, svoju muku, svoje gunđanje za taj dan, a onda bih mu ja odgovarao na to zanovjetanje svojim gunđanjem i zanovjetanjem. To je zapravo dnevnik sa dvije strane granice.
Obrađivali smo one teme koje nas se tiču. Samo isključivo te. Čini mi se da se nismo ničim drugim bavili. A bilo je raznih tema” – rekao je Miljenko Jergović.
“Na ideju je došao Zoran Panić. Meni se učinilo jako zanimljivim. Poznavao sam Miljenka, čitao ga. Smatrao sam da je čovek sa kojim vredi razmeniti misli. I onda je to krenulo jednim lepim tokom i mi smo odlučli da to nastavimo. Onda su nam se majke simultano porazboljevale, pa nismo imali vremena. Nastavili smo kada su nam, Bože me prosti, majke umrle. Šta da se radi, tako je ispalo. Bitno veći deo knjige smo napisali u roku od jedne godine. Da smo to radili preko pošte trebalo bi nam više od tri godine. Sve se ubrzalo. U toku jednog danas smo pisali po dva tri pisma. Nekad prođe više dana ne napišemo ništa. Nije bilo nikakvog dogovora. Bez tendencije. Glavna draž knjige je što teče lako kao potok. Iz pisma proizilazi odgovor i sve tako. Nisu sve teme uzvišene. Ima nekoliko pisama posvećene meteorologiji. Recimo, pravi se histerija zbog nadolazećeg pljuska u Zagrebu koji se nije ni dogodio. Došli smo do zaključka da su mediji veća katastrofa od priordne nepogode. To se videlo i tokom katastrofalnih poplava u Srbiji. Mediji su to tri puta pojačali i doveli do apsurda.Srbija se našla na ivici građanskog rata. Tražili su se izdajnici, ko je kriv za poplavu, ko sabotira, čudo jedno živo” – rekao je Basara.
Promociju u Bući je vodila Vanja Guvrovski iz izdavačke kuće „Laguna” koja je i izdala knjigu.
