„Svi znamo koliko je velika poezija značajna i koliko nam govori istina u životu, svestan sam da je poezija marginalizovana, možda smo i sami tome doprineli jer se mirimo sa tom činjenicom i kažemo da nije vreme za poeziju. Ja mislim da jeste vreme za poeziju, ali i da je treba približiti ljudima”, kazao je prilikom gostovanja u ljetnjem programu Radio Tivta beogradski glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Nebojša Milovanović.
Ovaj izuzetno prijatan i slavan glumac osmislio je monodramsku formu koju je smjestio u vlastiti žanr nazvan „Stand DOWN sa Nebojšom Milovanovićem” ili „Priče o pesmama, bez pevanja i plakanja” u kojem stihove velikih domaćih pjesnika povezuje sa svojim autoironičnim duhovitim osvrtom na značajne događaje iz svog života. Inače, poznat po ulogama u filmovima „Lajanje na zvezde”, „Bure Baruta” i tv seriji „Vojna akademija. O svojevrsnom performansu, izvedenom sinoć u Kotoru, a koji je na programu večeras u 22 sata na terasi hotela „Magnolija” u Tivtu, Milovanović je kazao da je upravo sebe stavio na poziciju da objašnjava zašto ljudi ne vole poeziju, a zašto će je, onda kada odgledaju njegov “stand down”, zavoljeti i željeti da čuju još: „Ljudi uglavnom zamišljaju, a tako nas i uče od malena što mislim da je razlog zbog čega smo navukli neki strah od poezije, pevanje uz poeziju, a ne da nam govore šta ta poezija znači. Ja ovde govorim o vrhunskoj poeziji i iza toga stojim jer je to jedan izuzetan izbor. Nijedna pesma nije slučajno izabrana i nijedna se slučajno ne govori, a ne peva se niti se plače zato što je poezija jedna posebna forma, jedna tanana nit koja nije ni pevanje ni plakanje, nego je poezija”. Nebojšu Milovanovića u tivatskom pozorištu gledali smo u predstavama „Sumnjivo lice” i „Višnjik”, a o tivatskoj pozorišnoj produkciji govori da nažalost nije gledao „Providencu”, ali o onome što je do sada vidio kaže da su to velike stvari koje su, u vremenu kada kultura gubi značaj, odlični potezi.
