TAKMIČARSKA PREDSTAVA
Beogradsko dramsko pozorište Beograd
Pozorišna predstava TRPELE
Atrijum ljetnjikovca Buća, srijeda u 21:00 h
Milena Depolo i Boban Skerlić
TRPELE
Reditelj i scenograf: Boban Skerlić
Kostimograf: Tatjana Radišić
Asistent kostimografa: Aleksandra Stošić Krstović
Kompozitor: Anja Đorđević
Asistent kompozitora: Svetlana Maraš
Scenski pokret: Marija Milenković
Lektor: Ljiljana Mrkić Popović
Igraju:
DUNJA: Paulina Manov
GROZDA: Danica Ristovski
JAGODA: Jadranka Selec
KUPINA: Milena Pavlović Čučilović
MALINA: Nataša Marković
NERANDŽA: Slađana Vlajović
VIŠNJA: Milica Zarić
O komadu
Komad „Trpele” nastao je na osnovu dokumentarnog materijala – autentičnih ispovesti žena-žrtava nasilja. Kao osnovno gradivo poslužili su transkripti intervjua koje je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji obavio sa ženama koje su ubile svoje zlostavljače.Ali, i pored svoje ispovedne forme, on nije pokušaj da se te priče što verodostojnije prenesu publici. Tome služe novine. Ovaj komad i ova predstava su naš, pozorišni, pogled na jedan ozbiljan društveni problem.
Bavljenje ovom temom dovelo nas je pred mnoge izazove. Gde ustanoviti granicu između dokumentarnog i fikcije? Koliko da ostanemo verni dokumentarnom materijalu? Kako ne biti patetičan? A kako ne biti suvo realan? Kako se izboriti sa apsurdnim postupcima naših likova? Kako da ih opravdamo? Da li da ih uopšte opravdamo? Da li sve ovo ima smisla kada nas stvarnost svakodnevno prevazilazi?
A mi pred našu publiku stavljamo samo jedan izazov – da shvati da se takve stvari ne dešavaju negde drugde.
Milena Depolo
O nasilju
Svaka treća žena u Srbiji je žrtva fizičkog nasilja u porodici. Svaka druga žena u Srbiji je žrtva psihičkog nasilja, a svaka četvrta je bar jednom u životu bila izložena fizičkom nasilju u porodici. Svakog trećeg dana u crnim hronikama dnevnih novina u Srbiji izveštava se o delu koje je posledica nasilja u porodici. Policiji se u Srbiji prijavljuje samo 16,5% slučajeva nasilja u porodici. U 25% ispitanih slučajeva nasilje se ponavljalo više od 5 puta. U 18% slučajeva, sem žene, zlostavljani su i drugi članovi porodice. Čak 7.4% nasilnika koristi oružje ili oruđe kojim može da zada teške telesne povrede. U 74.8% slučajeva nasilja nad ženama nasilnik je njen sadašnji ili bivši muž, a u ostalim sl. to su očevi, majke, deca… U 37.2% slučajeva nasilnik je pod dejstvom alkohola. Od svih prijavljenih nasilničkih krivičnih dela u Evropi 25% se odnosi na zlostavljanje supruga ili partnerki
(Podaci preuzeti iz istraživanja Viktimološkog društva Srbije iz : V. Nikolić-Ristanović i M. Dokmanović – Međunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu, 2006. i V.Vlašković: Nasilje u porodici, 2008., Izveštaja međunarodnog društva za praćenje zanemarivanja i zlostavljanja dece, izveštaja Dečjeg fonda UN, Nacrta nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, Gerontološkog društva Srbije)
Reč reditelja
Kada muškarac ima pravo da bije ženu?
ako žena pogreši
ako je nervozan
ako popije, obavezno
ako ustaje pre šest
ako mu se hoće
ako se žena nećka
ako ga to uzbuđuje
ako je voli
ako je mrzi
ako se pravi fina
ako je prostakuša
ako mu odgovara
ako mu stavlja primedbe
ako je ravnodušna
ako mu ne pomaže
ako mu se meša u posao
ako je nerotkinja
ako je sterilan
ako žena ima očekivanja
ako žena nema razumevanja
ako je umoran
ako ima višak energije
ako ima manjak para
ako žena gleda kroz prozor
ako mu ne da
ako mu je već jednom dala
ako je ljubomoran
Na robiji su.
A nisu lopovi, ni razbojnici. Nisu ni ubice.
A, ubile su.
Ubile su kada više nisu mogle ili nisu htele da trpe.
Zašto su do tada trpele? Ko je za to kriv?
Same su krive.
Krivi su i ubijeni. Krivi su što su ih premlaćivali, ponižavali, silovali.
Ali, kriv sam i ja koji ovo pišem i vi koji ovo čitate, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što pripadamo društvu koje smatra da žena pripada muškarcu, da svako ima pravo da radi šta hoće u svoja četiri zida, da je razvod sramota, da muškarac ne sme biti slab, niti žena sme biti slobodna. Krivi smo zato što okrećemo glavu, zato što u te stvari ne treba da se mešamo, zato što su nam male batine prihvatljive, zato što pristajemo da postoji makar jedan prihvatljiv razlog da muškarac bije ženu.
Boban Skerlić
O autorima
Milena Depolo je diplomirala dramaturgiju na FDU u Beogradu 2006. godine. Od sezone 2007./2008. radi kao dramaturg u Pozorištu Boško Buha, u kome se njen rad fokusirao na stvaralaštvo za decu i mlade, i gde je sarađivala sa pozorišnim rediteljima svih generacija. Selektor je TIBA Festivala i član boarda ASSITEJ-a Srbija.
Izvedene drame: „Karakteri” (Gradsko pozorište Podgorica, 2003.), „Karma Koma” (Dadov, 2004.), „Ko je Loret?” (Malo pozorište Duško Radović, 2009.), „One su htele nešto sasvim drugo” (In stage, 2009.), „Škola rokenrola” (Boško Buha, 2011.), „Cvrčak i Mrav” (PL Pinokio, 2011.), kao i nekoliko dramatizacija. Takođe, pisala za televiziju: „Podijum”, „Štimofonija”, „Mi smo ta ekipa”, „Ono kao ljubav” – RTS, „Taktik” – MTV Adria, kao i scenarije za veliki broj event-ova.
Dobitnica Nagrade Josip Kulundžić na FDU (2004.), Nagrade Filmskog centra Srbije, na konkursu za razvoj scenarija (2006.) i Nagrade za najbolji tekst na festivalu Pozorište Zvezdarište za komad „Cvrčak i Mrav” (2012.).
Boban Skerlić je završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.
Film: “Šangarepo ti ne rasteš lepo”, “Do koske” i “Top je bio vreo”.
Pozorište: “Grobnica za Borisa Davidoviča” Danila Kiša u Dadovu (korežija sa Radivojem Andrićem), “Zmajovini pangalozi” Ivane Dimić i “Škola rokenrola” Milene Depolo u Pozorištu Boško Buha.
