Centar za kulturu Tivat
KONCERT –HOR UNIVERZITETA ALKALA
Alkala de Enaresa – Španija
Dirigent: Amaro Gonsales de Mesa
Ljetnja pozornica, četvrtak u 21:00 h
Hor Univerziteta Alkala
Hor Univerziteta Alkala, grada Alkala de Enaresa (Alcalá de Henares), je nastao u novembru 1979. godine. Osnovala ga je grupa profesora i učenika podstaknuta željom da svečanije obeleže dan Velikog Alberta, sveca zaštitnika Fakulteta prirodnih nauka. Od tada nadalje, hor je rastao i vremenom postao jedna od najrepresentativnijih istitucija Univerziteta Alkala a to je potvrdilo i priznanje u vidu srebrene plakete koje mu je dodelio rektor Univerziteta u novembru 2004. godine.
Već više od osamnaest godina hor nastupa pod dirigentskom palicom maestra Amara Gonsalesa de Mese (Amaro González de Mesa), obeležavajući svečanosti kako u okviru Univerziteta tako i izvan njega. Među svojim najodgovornijim nastupima hor beleži službene ceremonije Univerziteta kao što je Ceremonija svečanog otvaranja školske godine, zatim, godišnja Ceremonija obeležavanja osnivanja Univerziteta, Annua Conmemoratio Cisneriana, posvećena kardinalu Sisnerosu (Cisneros) koji ovaj univerzitet osnovao 1499. godine. Posebna čast hora je učešće prilikom godišnje dodele Servantesove nagrade za književna dela napisana na španskom jeziku. Ovom činu predsedavaju njihova kraljevska visočanstva, kralj i kraljica Španije.
Jedna od aktivnosti koju Univerzitetski hor Alkala neguje od samog početka je muzička i kulturna razmena sa drugim horovima što je, pored saradnje sa horovima unutar Španije, dovelo do putovanja u Nemačku, Italiju, Francusku, Litvaniju, Poljsku, Argentinu, Tajvan, Kinu, Makedoniju a avgusta 2014. godine i u Crnu Goru.
UNESCO je 1998. godine proglasio Alkala de Enares Svetskom baštinom zbog svojih istorijskih i univerzitetskih obeležja.
Amaro Gonsales de Mesa
Maestro Amaro Gonsales de Mesa je započeo studije pevanja na Konzervatorijumu u Oviedu (Španija) u klasi profesorke Marije Dolores Arenas gde je istovremeno pohađao i specijalističke kurseve horskog rukovođenja i interpretacije. Godine 1992. odlazi u London gde usavršava studije pevanja u klasi profesora Dejvida Mejsona. Godinu dana kasnije, 1993, nastanjuje se u Madridu i usavršava vokalsku tehniku sa profesorkom i čuvenom sopranistkinjom Anheles Čamoro. U to vreme postaje član kamernog hora madridske Kraljevske kapele.
Kao solista učestvovao je u mnogobrojnim predstavama među kojima su “Orfej” K. Monteverdija pod upravom R. Alesandrinija, “Krunidbena misa” V. A. Mocarta uz orkestar “San Jerónimo el Real”, zatim, “Oda za rođendan kraljice Ane” Dž. F. Hendla, potom, “Pasija po svetom Jovanu” i “Magnifikat” J.S. Baha, “Karmina Burana” K. Orfa, kao i premijera dela “Próspero Scena” španskog kompozitora Alfreda Arasila uz pratnju Orkestra grada Madrida.
Od 1997. godine je muzički direktor hora Univerziteta Alkala u Alkala de Enaresu. Takođe je dirigent kamernog hora “Duque de Calabria” kao i glavni dirigent horskog udruženja “Excelentia” iz Madrida.
HOR UNIVERZITETA ALKALA
Program koncerata u Crnoj Gori
Avgust, 2014.
Renesansa
– Oy comamos y bebamos J. Dell Encina
– No debe seguir amores Anónimo
– Pásame, por Dios, barquero Anónimo
– Vesame y abraçame Anónimo
Barok
– Cómo retumban los remos Anónimo
– Ven muerte tan escondida Antonio Soler
– Con el viento que corre Anónimo
– Si a la fiesta de San Juan J. Blas de Castro
Hispanoamerički folklor
– El arroyo que murmura Guajira cubana, J. Anckermann
– Dulce embeleso Bolero cubano, M. Matamoros
– Doña Ubenza Huayno argentido, C. Echenique
– Samba do Arnesto Samba brasileña, arr. R. Szpilman
Afrički foklor
– Bonse Aba Trad. Zambia, arr. V. C. Johnson
– Tuonane paradiso Trad. Tanzania, arr. A. Schmid
– Aya Ngena Trad. Zulú
– Tshotsholoza Trad. Sudáfrica, arr. J. L. Ames
Sarsuela – španska opereta
– Chotis F. Moreno Torroba
de “La chulapona”
– Coro de doctores R. Chapí
de “El rey que rabió”
– Coro de niñeras F. Chueca
de “Agua, azucarillos y aguardiente”
– Pasacelle F. Chueca y J. Valverde
de “El año pasado por agua”
O PROGRAMU
Renesansa
Tri pesme sa repertoara preuzete su iz španskog rukopisa Cancionero de Palacio koji sadrži muzička dela španske renesanse nastala između poslednje trećine XV veka i početaka XVI veka, prikupljena u periodu vladavine Katoličkih kraljeva (Los Reyes Católicos), supružnika Fernanda II od Aragona i Izabele I od Kastilje.
Pesma Vesame y abraçame je preuzeta iz zbirke pesama i refrana (villancicos), pod nazivom Cancionero del Duque de Calabria. Ove pesme su se sakupljale na dvoru vojvode od Kalabrije pa otuda i ime zbornika. Jedini poznati primerak zbirke pronađen je 1907. godine u biblioteci Univerziteta u Upsali pa se stoga još i naziva Zbornik iz Upsale.
Barok
Mnogi kompozitori su u zlatnom periodu španske kulture između XVII i XVIII veka komponovali svoje kompozicije na stihove poznatog španskog pesnika i dramaturga Lope de Vege (Lope de Vega). Autorstvo stihova Ven muerte tan escondida se pripisuje španskoj svetici po imenu Santa Teresa de Jesús iz XVI veka, premda ih je Lope de Vega, očaran dubinom njihovog izraza, uključio u svoje religiozne stihove Rimas sacras.
Hispanoamerički folklor
Tradicionalni ritmovi Kube, Argentine i Brazila.
Termin guahira (guajira), označava devojku sa sela. Ritam je poreklom je iz istočnog dela Kube, premda ima svoje korene na Kanarskim ostrvima.
Muzički žanr bolero je kubanskog porekla a veoma popularan u svim hispanoameričkim zemljama.
Ples uajno (huayno), poreklom sa Anda, tačnije iz peruanske oblasti Serania (Serranía), datira iz prehispanskog perioda. I danas je veoma rasprostranjen u oblastima planinskog venca Anda, posebno u Peruu i Argentini.
Ritam sambe je afričkog porekla a u Brazilu se pojavio u okviru plesa. Predstavlja jednu od glavnih manifestacija brazilske narodne kulture i simbol je nacionalnog identiteta.
Afrički folklor
Slušaće se interesantne pesme afričkih zemalja na njihovim pojedinačnim jezicima: chimbemba (Bonse Aba), suajili (Tuonane paradiso), isiZulú (Aya Ngena) y bantú (Tshotsholoza).
Sarsuela (Zarzuela)
Sarsuela je oblik muzičkog pozorišnog dela nastao u Španiji u XVII veku. To je pozorišno delo u kome se kombinuju instrumentalni delovi sa vokalnim (solo deonice, dueti, horovi) i govornim delovima. Naziv potiče od španske kraljevske palate Sarsuela (Zarzuela) u blizini Madrida u kojoj se nalazilo pozorište. Ovo pozorište je bilo prvi domaćin novog pozorišnog žanra a prvi autori koji su doprineli razvoju sarsuele bili su Lope de Vega i Kalderon de la Barka.
