12.01.Iz opštinskog arhiva Tivat kroz novinsku građu, 1838-1950.
(„Alamanah Jadranska Straža 1928/29”, str. 153- 171)
Naše prve podmornice i odbrana našega Jadrana
Našim ujedinjem u zajedničku državu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca- postignuto je oslobođenje najvećeg dela naših pomorskih krajeva i ako ne potpunoma u svoj etnografskoj celini, to ipak u jednoj meri koja ima sve prirodne uslove za bolju- što više veliku budućnost.
Naš troimeni narod- već je u davnini dopro do Jadrana- nu u večitoj brorbi sa raznim tuđinscima stekao je tek time svoju slobodu u potpunom smislu, što je postao gospodarem naše divne jadranske obale- jedne od najlepših- ne samo na obalama Sredozemnog Mora već i celog sveta. … No što se ima, to ne mora da ostane uvek nepovređeno. Za ovu našu svetinju mogao bi se polakomiti i tko drugi- naročito onaj koji bi hteo da nam ju otme, kojemu smeta naš procvat i koji ima računa, da na posredan ili neposredan način ugroživo utiče na čitav naš privredni a time i nacionalni razvitak.
Kao što vidimo ovaj je naš posed na Jadranu najizloženiji apetitu naših suparnika- neka vrsta naše Ahilove pete koju stoga treba naročito zaštiti.
Ova zaštita iziskuje ratnu mornaricu. Njom jedinom dadu se provesti razni problemi odbrane obale na najjeftiniji i najefikasniji način, dakle bolje no sa bilo kojim drugim vojnim sredstvima. Iz toga sledi da našu obalu ne možemo ostaviti bez mornarice, da nam je mornarica neminovno potrebna- a u koliko je nemamo da je moramo stvoriti i to što pre- što jaču i što bolju. …
Prvi je korak učinjen. Pre nekoliko meseci i ako skoro 10 godina nakon našeg ujedinjenja, uplovile su u gordu Boku Kotorsku- pod našom trobojkom sa našim posadama- dostojanstveno, dve divne jedinice, prve dve naše podmornice „Hrabri” i „Nebojša”. Koja li divna imena! Nije li njima najbolje označena duša naroda- koji ih je obasuo vencima i zaplakao kad ih je ugledao. Zaplakao od veselja da mu je najzad pružena mogućnost da sa prvoklasnim oružjem, ma bilo kojem neprijatelju, zakrči put do naše najveće blagodati- da ga već sada podseti- da ona nije zanj. …
Pod morskom površinom prestaje apsolutna prevlast neprijatelja.- Tu on ne može da kontroliše- tu gubi svoju moć- pošto mu u njegovim pokretima smeta nevidljiva opasnost- strah pred torpedom podmornice.
Sa podmornicama moći ćemo najpre da mu nanesemo štetu i da mu oduzmemo volju za daljnje šetanje u našim vodama. Pod samom pretpostavkom prisutnosti naših podmornica- izbegavaće on otvoreno more- iz svojih utvrđenih pristaništa izaćiće samo sa manjim slabijim jedinicama koje ćemo lakše uzimati na nišan. …
Por. b. br. I. kl. Mirko Pleiweis
