Beogradski pisac Marko Vidojković promovisao je sinoć- u Jahting klubu Porto Montenegra svoju novu zbirku priča pod nazivom „Priče s dijagnozom”. Sa autorom je razgovarala urednica izdavačke kuće „Laguna” Vera Gavroski. Vidojković ističe da mu je zabavno da piše priče.
“Kad sam pronašao svoj književni stil u septembru 1999. godine počeo sam da pišem priče. Napisao sam oko sto priča za recimo 150 dana. Ništa drugo nisam ni radio. Odustao sam od fakulteta, imao sam dosta vremena. I nema ništa lepše od želje da se baviš umetnošću. I samo treba biti uporan i osetićeš trenutak kad krene provala umetničkih dela. U mom slučaju to su bile priče. Smišljao sam neke zaplete neobične. Padne mi na primer zaplet tip i riba raskidaju, nalaze se na Kalmegdanu da razmene kese sa stvarima – i nastaje smak sveta. Mislim da čovek ne treba da objavi sve što je zapisao, nego samo ono vredno.
I ova zbirka i zbirka „Bog ti pomogao” imaju isti sistem, ja sam iskasapio i skratio. I sada sam verovanto bolji, iskusniji nego kad sam pisao „Bog ti pomogao”.
Meni je oduvek bilo lakše da pišem kratke priče nego romane. Mada svi mi kažu da je teže pisati kratke forme. Pisanje romana je složen proces koji ide u više traka. Drago mi je da se ljudima sviđaju moje priče. To je fascinantno. I kod kritike i kod čitalaca dobro prolaze. Ja neću da mistifikujem pa da kažem da je teško, jako teško, napisati kratku priču. To je posledica mog talenta. Priča se mora završiti u pravom trenutku. To je važno. Ja sam gledao mnogo više filmova nego što sam pročitao knjiga. I očigledno mi je to pomoglo da izgradim osećaj kad priča treba da počne, kad da završi, kako treba graditi likove. Lagao bih kad bih rekao da mi je pisanje priča komplikovano. Meni je to uvek bilo zabavno. Meni treba da se javi zanimljiva ideja oko koje može da se ispriča priča. I tada ja krećem” – kaže Marko Vidojković.
