Student-brucoš na Muzičkoj akademiji na Cetinju, flautista Stefan Peričić iz Tivta ispričao nam je priču o svom nedavnom boravku u Tuzli na etno festivalu mladih muzičara.
“Način na koji sam saznao za taj skup je jedinstven, budući da sam svirajući kao ulični muzičar u Kotoru upoznao mladića, koji svira u tom orkestru, koji se zove “Balsica” i on me je pozvao na njihov koncert u Kotoru. Kad sam došao da ih čujem, njihovi organizatori su me pozvali na festival. U početku sam bio skeptičan, malo me je bilo i strah, ali sam se konsultovao sa profesoricom sa Akademije, koja mi je preporučila da odem, što se ispostavilo kao dobra odluka! To je zapravo proizvod saradnje francuske pokrajine Alzas i balkanskih zemalja. Osnivači su Žan Klod Kožar i njegova žena Peret, koji su uspostavili saradnju sa određenim etno muzičarima u balkanskim zemljama i pre oko 10 godina uspostavili ovaj sastav, koji se iz godine u godinu sve više povećava i uključuje sve više zemalja. Trenutno okuplja mlade muzičare iz 12 evropskih zemalja. Iza projekta stoji EU, odnosno “Erasmus fondacija”, koja pomaže studentima i mladima, koji žele da napreduju u svojim profesijama.”
Kad je stigao u Tuzlu, Stefanu je sve bilo neobično jer nikoga nije znao.
“Bilo je to prilično šokantno iskustvo kad sam odjednom video toliko muzičara, ali ispostavilo se da su to sve pristupačni ljudi, koji su uvek spremni da pomognu i otvoreni za komunikaciju, za svaku priču i upoznavanje. To mi se stvarno svidelo i olakšalo mi boravak tamo. Balsika orkestar je inače bio samo u sklopu festivala “Etno Bosna”, a nastupilo je nas 80 u orkestru. Etno festivali se održavaju u svim zemljama Evrope. Probe smo imali preko dana, učili bismo pesme u Kući mira, a predveče smo svirali na raznim trgovima, odsvirali bismo po dve pesme na jednom trgu, pa bismo se premestili na sledeći i tako. Cilj je bio da se muzikom objedini čitava Evropa, da se ponište svi stereotipi, sve razlike i sukobi, pogotovo kod nas na Balkanu. Želeli smo da se borimo protiv toga i da ujedinimo Evropu u jednu veliku lepu celinu. Boravili smo u Tuzli deset dana, od 26.jula do 4. avgusta, a sve je zaokruženo koncertom, koji je održan na Trgu slobode. Iskreno, nisam očekivao da će doći puno ljudi I žestoko sam se prevario!
Bilo je prepuno i stvarno su predobri utisci! To me je baš prijatno iznenadilo.”
U orkestru su bili zastupljeni različiti instrumenti, osim klasičnih i neki, koji su vezani za određeno podneblje.”Sreo sam nekoliko flautistkinja, iz Beograda, Bosne i Albanije. Pored flaute, tu su bile i gitare, harmonike, klarineti, saksofoni, uglavnom i ostali poznati instrumenti. Ono što je bilo interesantno su nacionalni instrumenti, koji su ove godine većinom došli iz Turske, kao što su kavala, citra i još jedan za koji sam zaboravio kako se zove, ali stvarno su to za mene neki novi egzotični zvukovi.”
Stefan se sprema da i sledeće godine učestvuje u ovom multikulturalnom projektu, jer se sa nekima od muzičara zaista sprijateljio i ostao u kontaktu, pa jedva čeka da ih vidi ponovo. Ko u ovaj orkestar dođe jedne godine, teško da ne dođe i sledeće, kaže mladi flautista. Interesantno je da on ima i tri sestre koje sviraju, svaka različiti instrument. Možda se Stefanu pridruži i bar jedna od njih narednog ljeta u “Balsiki”.
