Na prepunoj Ljetnjoj pozornici u Tivtu sinoć je gostovao beogradski „Atelje 212” sa predstavom „Kazimir i Karolina”. U našoj anketi mišljena publike podjeljena. Za naš radio glumac Nebojša Ilić kaže da su ljudi žedni pozorišta.
„ Ova predstava ozbiljno problematizuje koliko siromaštvo i strah za posao, strah za egzistenciju utiče na neke najintimnije ljudske odluke i trenutke. I šta siromaštvo pravi od ljudi. Vrijeme Njemačke tridesetih godina pomalo liči na ovaj naš trenutak tranzicije. Kako to utiče na nas. Koliko nam to pojačava nerzvozu, alavost i najniže ambicije. Time se pisav bavcio a i rediteljka. I to nas je sve okupilo oko te ideje. Na oštrici smo žileta u svim vremenima. Čak i dobrim. I tad ima puno laganja sebe. Ova vremena daju bolju oštrinu pa je sve vidljivije. Vidi se koliko moraš biti poltron. Vidi se i ko je hrabar i ko je autentičan. Onda bolje sijaju oni koji sijaju. I obratno. Ovo je vrijeme kad se kali zlato. A onaj materijal koji nije dobar sagori.
Sjajno je da postoje ovakve Purgatorije. Po širini i broju dana ovaj festival nosi atmosferu mirnoga mora. Tivat je podigao visoko lestvicu. Sam Tivat, niko ga nije terao. Ja mu želim da svake godine ima svoju produkciju, a da Purgatorije traju zauvek. Da Tivat ne posusta. Mnogo je lakše nešto uništiti nego nešto napraviti. Činjenica je da se skupi hiljadu ljudi koji hoće da gledaju sat i 45 minuta Edena fon Horvata i „Kazimir i Karolinu”. Ljudi su žedni toga. Pozorište, kultura, umjetnost su vitalni, neuništivi. Meni je najfascinantije da pozorište još traje. I da nema tehnologija koja je uzbudljivija od toga da gledaš ljude na sceni. To je izgleda osnovna ljudska potreba” – kaže Nebojša Ilić.
„Zadovoljni smo prijemom publike u Tivtu. Lepo je publika reagaovala, iako smo igrali na otvorenom, pa smo malo daleko od publike. Ali, ima smisla na otvorenom jer se i radnja dešava na otvorenom. Čuli smo reakcije na standardnim mestima. Ova predstava je naišla na odličan prijem i kod publike i kod kritike. Da nema tog socijalnog ugla ovo bi mogla biti Mir Jam. Ali, rediteljka Snežana je namerno ostavila da radnja bude pred dolazak Hitlera. Da se pocrta da se istorija ponavlja. Ljudi ništa nisu zapamtili. Krah je i materijalni ali i duhovni. Moj lik je težak za napraviti. Pre svega jer je razuđen. Malo je replika, a ja sam stalno na sceni. Malo govorim a tu sam stalno. Erna je vesnik nacizma. Sva je u anđeoskim izjavama a u suštini u đavoljoj raboti. Ponosna sam na Sterijinu nagradu koju sam dobila. Ovu predstavu smo igrali i na Rijeci, rodnom gradu pisca. Bio je to zaista jedinstven doživljaj. Scena je bila mala, jedva smo stali, a publika je bila blizu. Čuli smo kako publika diše. Bilo je čarobno. I dobili smo i tamo nagrade, Jelena i ja. Igramo često ovu predstavu. Publika je voli. Nismo džaba krečili.” – rekla je glumica Katarina Žutić.
