Piše Marijana Mišić Škanata
Vladislava Vladica Milosavljević, glumica koju većina publike pamti po ulozi u kultnom filmu Rajka Grlića „Samo jednom se ljubi”, iako se ona radije sjeća nekih drugih, poput „Splava meduze”, gostovala je u Tivtu proteklog vikenda sa ansamblom svog matičnog, Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
„U Tivtu ste igrali na Purgatorijama poslije nekoliko godina, ovaj put na Ljetnoj pozornici sa predstavom Hajnriha fon Klajsta u režiji Igora Vuka Torbice. Jeste li zadovoljni kako je publika primila „Razbijeni krčag” i kako vam je kod nas?”
-Ja sam se jako morala potruditi, jer sam imala problem sa stomakom, tako da je bilo neizvesno kako ću to da izdržim. U Tivtu je odlična scena!
Prošli put sam igrala na maloj sceni, u Atrijumu, sa predstavom „Ples u tami” pozorišta „Boško Buha”. Scena vam je divna, kao i ta manja, ali ima jedan drugi problem.Smeštaj glumaca u „Mimozi”, koja je šatro renovirana je dosta bedan i mislim da niko ne treba da nas zove u goste, pa da nas tako maltretira jer tamo je dosta prljavo, nisam imala vazduha. Bolje da dobijemo privatan smeštaj i neku normalnu sobu. To je ono što nije dobro u Tivtu, mada su fini ljudi koji tamo rade, ali nažalost hotel je u jadnom stanju! Zato je scena odlična, a to je najvažnije i za vas i za nas. Scena je divna, a publika je odlično reagovala. Ogroman auditorijum! Predstava je rađena za našu scenu „Stupica”, za 250 ljudi, a ovde ih je nekoliko puta više.Vrlo smo se potrudili, ja sam juče imala temperaturu od 38 stepeni, pala sam dva, tri puta i u nesvest, danas mi je bilo malo bolje, ali to šta znači adrenalin i velika scena, pa vi kad vidite publiku ispred sebe to je neverovatno! Mi smo adrenalinski ovisnici definitivno! Bile su divne reakcije, čak mislim da smo bili 5 minuta kraće, malo smo komprimovani!
„Koliko ste upoznali Tivat kao grad?”
-Mi ne stižemo mnogo toga da vidimo ako ne dođemo malo ranije.Nisam došla dan ranije kao neki od mojih kolega, koji su stigli i da uživaju i da plivaju, jer mi je bilo loše.Tivat mi se vrlo sviđa i uvek je zgodan da se dođe. Može se ovde doći, dobro jesti i ostati dva dana, samo treba imati malo bolje zarade.
„Niste nekoliko godina igrali u svom matičnom pozorištu, vratili ste se sa Marksom na scenu JDP.”
–Nisam se vratila, imala sam direktora koji je o meni pričao jako ružne stvari, pa jedno tri godine nisam radila. Sad imam dve predstave jer je Tamara Vučković Manojlović imala dobar sluh i pozvala sa scene Carina monodramu Hauarda Zina „Marks u Sohou”. Reditelj i ja smo na sceni, Hauard Zin, čuveni istoričar, koji je napisao čuvenu i pravu istoriju SAD, pa su ga kaznili. Onda je došao Igor Vuk Torbica. Ovo je tačno ono što treba.
„Kakav je osjećaj igrati Marksa u jednoj provokativnoj predstavi?
-Jao, ja bih volela da dođem s tim ovde! To bi morala da bude mala scena. Jako je provokativno i sviđa se ljudima. Ja stvarno mislim da smo mi ovde došli baš sa pravom predstavom! Nije baš mnogoljudna, ali deluje tako. Malo sam se čak i uplašila kad sam videla scenu –kao, nas je osmoro, a scena velika, ali tako je nekako fino ovde. To je zapravo najbitnije kakva je scena na kojoj ćete igrati, pa onda kako će publika odreagovati. Ovde je publika reagovala tokom same predstave, što je za glumce i najvažnije, da osete publiku. Osetili smo tu vibraciju, komunikacija se desila!
– Pretpostavljam da vas uvijek pitaju za ulogu u filmu „Samo jednom se ljubi”?
„Jao, zašto? Ima jedan film, koji mnogo više volim, a to je „Splav meduze”. Režirao ga je Karpo Godina i preporučujem svima koji vole stare filmove da vide nešto potpuno posebno. Bio je skoro pušten film „Srećna nova '49”, gde smo Cvele i ja, na prvom programu, sa titlom, baš sam se prijatno iznenadila!
– Gdje je srpski film? I uopšte film u našem regionu?
„E, to treba pitati našu vlast i vladu, državu koja ne misli više kao ona velika država da je umetnost predstavljanje nas kao naroda. Ja mislim da je ovo jedna ogromna pljačka, gde uopšte nije bitno da li vi nešto sad imate kulturu. To možemo videti i po cifri koju naša država izdvaja za film i za kulturu uopšte.A zašto su odjednom svi političari biznismeni, a kultura nije bitna? Kako to? A u regionu su drugi odskočili. Sad Slovenija bolje stoji sa pozorištem. Naravno, ljudi ulažu u sebe, šta da rade?
–Veoma ste posvećeni porodici. Sada se djeca porasla, imate li više vremena za sebe i koliko vam prija da budete domaćica?
-Uvek sam mislila da želim da budem aktivan glumac i da budem majka.Meni je to sasvim dovoljno. Moj muž gospodin Rafailović je umetnik, a on je veoma ambiciozan i ja sam se malo povukla u kujnu, što mi je možda malo i nedostajalo u životu. Sad su djeca porasla, imaju 20 i 18 i po godina, ali i dalje hoće kuvano i šta ti ja znam! Ja sam dobila decu posle četrdesete, pa onda valjda duže sve to radite, što za njih i nije dobro. Ali, ovo je Balkan, majka treba da kuva i to je to! Doduše, gospodin Rafailović me malo pazi, pa imam pomoć sa strane. Ja mislim da je to jedan veoma bitan deo života. Jeste scena bitna, posebno muškarcima, ali je ženama isto tako bitno ovo, kuća i deca…”
Sva srećna, poslije gostovanja u Tivtu, popularna glumica otišla je u Rose na odmor, u mjesto koje još nije upoznala, iako je uglavnom naša primorska mjesta obišla. Poslije dvanaest dana opuštanja,slijedi povratak Beogradu i sceni. Nova uloga, Leni Rifenštal u režiji Tanje Mandić Rigonat za Bitef teatar. Perfektan, izvanredan, šokantan, dobar, odličan, antifašistički tekst, kaže Vladica.
