Akademska slikarka iz Sremskih Karlovaca, Jovana Popović Benišek, koja se svojevremeno predstavila tivatskoj publici u galeriji Buća, dio ovog ljeta provela je u našem gradu poslije nekoliko godina i gostovala u programu Radio Tivta. Od njene poslednje posjete vidne su velike promjene, ističe u svojim prvim impresijama:
„Posle 4 godine, otkad nisam dolazila u Tivat, mogu da primetim da napreduje gotovo galopirajućim tempom i veoma mi se dopada kako izgleda .Izgradnja Porto Montenegra napreduje sve više, a lepo je urađen prelaz od starog dela grada i sam ulazak u Porto, kao i svi ti divni stambeni i prodajni objekti, koji su tu integrisani zajedno sa prirodom. Estetski je prijemčivo i prijatno za videti!“
Oku slikarke sve to dopalo se i kao motiv za slikanje:
„Uopšte, ja volim kamen i to mi je trenutna preokupacija, pošto sam u međuvremenu, od mog zadnjeg boravka ovde, masterirala u Beogradu zidno slikarstvo, tako da trenutno radim mozaike i ovaj kamen me veoma inspiriše. Idem samo, hodam i gledam kako bi moglo nešto da se iskoristi i ovde. Mozaik me je zaista okupirao poslednjih godinu dana. Pre toga sam radila jednu veoma zanimljivu, a pomalo zapostavljenu tehniku zgrafita, koja pripada zidnom slikarstvu. Radi se uvlažnom malteru – veoma lepa dekorativna tehnika, kojom se ukrašavaju fasade, a isto tako mogu da nastanu i lepa dela za enterijer.“
Jovana Popović desetak godina je bila zaposlena u školi, potom kao kustos i PR u galeriji, a već skoro deset godina je slobodna umjetnica: „Opredelila sam se da budem samostalac takozvani i od 2007. radim samostalno, ali predajem i radim i dalje radionice sa decom, držim crtanje, slikanje, vajanje, a poslednje dve godine i projekte sa decom, koja imaju smetnje u razvoju. Nastavila sam da se doškolovavam, pa se bavim umetnošću i kroz art-terapije. To mi se nametnulo nekako spontano, jer čitav život radim sa decom, a psihologija me zanima, odnosno čovek pre svega, koji mi je u žiži, mada ga nema na mojim slikama.Psiholozi su počeli da mi šalju decu kao neki vid provere usmerenja i to je došlo nekako samo po sebi.“
U Tivat je počela da dolazi još među predstavnicima iz Novog Sada u „Lancu prijateljstva“, slikarskoj koloniji Marije Rabrenović: „Bila je to lepa kolonija, učestvovala sam par puta. To su bili moji prvi susreti sa Tivtom i sa ovdašnjim slikarima. Imam divna sećanja na to vreme i na slike koje su tamo nastale. Posle sam izlagala u galeriji Buća, koja ima jako lep prostor, pa u Kotoru i u Budvi.“
Svestrana umjetnica u Karlovcima ima i svoj muzej šibica, čiji je dio kolekcije prvi put predstavljen javnosti pod naslovom „Light My Fire“ uoči Noći muzeja u Spomen- zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu prije više godina:“To je zaista lepa i retka zbirka, koja raste svaki dan. Sada ima između 30 i 40 hiljada primeraka iz celog sveta. To je nešto što stvarno ljudi mogu da vide gotovo samo u Sremskim Karlovcima, jer postoji privatni muzej još jedino u Nemačkoj i u Švedskoj, koji je jedinstven, zato što su odatle šibice i potekle.“
Slikarku očekuje aktivna jesen, tokom koje će nastaviti brojne projekte i pokušati da objedini svoj novi ciklus slika i pripremi ga za sledeću izložbu.
Na pitanje da li bi se ponovo predstavila tivatskoj publici, umjetnica kaže da će nastojati da isprati konkurse galerije Buća, za koju je vežu izuzetno lepa sećanja, pa se možda u naš grad naredne godine vrati kao autor sa novim ciklusom slika.
