„Svet je lud uvek u praskozorje nekog velikog rata koji dođe kao neko otrežnjenje ili opomena. Ja se bojim da smo mi na pragu“ – kaže za naš radio glumac Nenad Pećinar koji je sa kolegama iz Srpskog narodnog pozorištra sinoć na Ljetnjoj pozornici izveo predstavu „Duh koji hoda“ po tekstu Dejana Dukovskog i u režiji Aleksandra Popovskog.
“Predstava govori o tome kako mi svi srljamo u to neko ludilo. Jedino možemo da se molimo Bogu da nam pomogne da nekako živi isplivanmo iz svega toga. I pametni.
Masa je hipnotisana do onog trenutka kad počinje da gladuje ili je ugrožena. Današnji poredak nije kao u praskozorje Prvog ili Drugog svjetskog rata. Ovde se prave neke lažne terorističke zezeancije koje služe samo da narodu skrenu pažnju od onog osnovnog, a to je pomanjkanje novca, svesti. Novca je sve manje a ludilo je sve veće. Da li će narod doći do svoje svesti i dići se protiv takvog poretka ne znam. Deluje mi suviše optimistički. Ali, barem se nadam.
Š
ekspir je davno objasnio da je pozorište ogledalo prirode. Nama je zadatak da budemo kritika, opozicija vladajućim strukturama, na lokalnom i globalnom nivou. Dvije ipo hiljade godina je to naš zadatak. I ne treba tu mnogo hrabrosti. Malo ljudi ide u pozorište da bi to uzelo većeg maha. Danas se sve svelo na rijaliti šou“ – kaže Nenad Pećinar
