Nemanja Dragaš, koga su gledaoci “Jami distrikta” zapazili i zapamtili kao naratora u ovoj predstavi, čiji je jedan od producenata naš CZK, zahvaljujući igranju u njoj, prvi put je došao u Tivat. To i ne bi bilo neobično da Dragaš, koji je inače i organizator komada, nije iz Pljevalja. U Beograd je otišao na studije produkcije, gdje je nastavio i da objavljuje zbirke poezije, što je započeo još kao četrnaestogodišnjak, a sa dvadeset je postao najmlađi je član Udruženja književnika Srbije. Na početku razgovora za Radio Tivat pitamo ga o radu na predstavi.
-U priču zvanu “Jami distrikt” ušao si kao izvršni producent, ne očekujući da ćeš biti i unutra, na pozornici. Kako se to desilo?
-Nisam očekivao, ja sam krenuo da radim u ovom projektu kao organizator, odnosno radio sam te izvršne poslove što se tiče producentskog aspekta, pripremu, osnovnu organizaciju, razvoj projekta u toj nekoj fazi a onda sam igrom slučaja završio kao narator u predstavi. To se desilo spontano kroz rad u predstavi, kao i mnoge druge stvari, svi smo kreirali razne aspekte, pa je Kokan to video kao nešto jako zanimljivo, pa smo tim nekim doprinosom, sinergijom, uspeli svi da kreiramo nešto što je čedo svih nas, naš Jamenko.
-Kako si se osjećao na crnogorskoj premijeri u Tivtu nakon velikog aplauza i podrške publike?
-Bilo je zaista sjajno! Moram priznati da sam, iako sam iz Crne Gore, prvi put u Tivtu. Mislim da je, što se tiče mog iskustva, sjajna publka ovde i da generalno dobro reaguje na sadržaje ovog tipa, na pozorište koje izlazi iz granica dramskog, koje se bavi nečim što je energetsko, što je aktuelno, što tretira fenomen nacije, kao što smo mogli da vidimo u predstavi na jedan vrlo neobičan način. Jako su bile prijatne reakcije i kolege i ja smo komentarisali kako nam je ogromno zadovoljstvo što smo ovde.
-Poznat si u javnosti po tome što si objavio 5 zbirki poezije i postao najmlađi član Udruženja književnika Srbije.
-Doduše, više ljudi to zna u Srbiji… Sada imam dvadeset četiri godine, ali primljen sam sa 20 u Udruženje književnika Srbije (2012.). Objavio sam 5 knjiga tamo sam studirao produkciju, pozorišnu i evo, završio sad, doduše ne prvi put, kao narator u predstavi. Radio sam dosta i na filmu, a ovo je svakako jedno novo iskustvo, fantastično u svakom smislu.
-Ko te je zapravo angažovao na ovom projektu?
-Pozvao me je producent Marko Grubić da zajedno sarađujemo, tako da sam preuzeo neke izvršne stvari, koje se tiču, kao što rekoh, organizacije, koordinacije, proba, rekvizita i scenografskih elemenata, saradnje sa kostimografom i slično. Zajedničkim trudom smo uspeli da stvorimo nešto, ja bih rekao, što i vizuelno i sadržajno može da se nazove raskošnim projektom, raskošnim proizvodom nečega što je kolektivni rad na predstavi.
-Reci nam nešto o svojim knjigama.
-U pitanju je uglavnom refleksivna poezija. Prvu knjigu sam objavio sa četrnaest godina, drugu sa sedamnaest. Kada sam prešao u Beograd, tu sam objavio tri knjige, od kojih je svaka nagrađena. Kako mediji kažu, predstavljam jednog od najnagrađivanijih mladih pesnika. Pobedio sam na nekoliko značajnih festivala, zahvaljujući čemu sam i objavio treću knjigu, “Obećani svemir”, te četvrtu “Okovani satima”, a poslednja, koja je zapravo izbor iz poezije, objavljena je na srpskom i na nemačkom jeziku, dakle dvojezično.
-Pripremaš li šestu zbirku?
-Pripremam, biće u toku 2017, ne znam još mesec, ali uveliko radim na tome.
-Sve u svemu, nosiš li lijepe utiske iz Tivta kao grada?
-Apsolutno, ja sam oduševljen Tivtom! Potpuno je drugačiji gore taj naš sever hladni od ovog juga. Koristim dva dana svaki trenutak da budem na plaži, da se malo osunčam, da prošetam, da prosto vidim šta se dešava u Tivtu i zaista sam oduševljen. Dosta je izgrađen, dosta ima kulturnih sadržaja, dosta onako jednog vrlo pozitivnog, jednog kreativnog, jednog preduzetničkog duha ima ovde, tako da sva moja ljubav i sva moja podrška idu ovom gradu!
Na kraju razgovora, ovaj talentovani mladi stvaralac obećao je da će nas obavijestiti kada njegova nova knjiga bude spremna za štampu, a Tivtu će se svakako rado vratiti.
