Majstor fotografije i ekselencija FIAP, Međunarodne federacije za umjetničku fotografiju iz Luksemburga, Čačanin Vojislav Vojo Pešterac dugogodišnji je prijatelj članova FKVK “Mladost” Gornja i Donja Lastva.
U Gornjoj Lastvi, gdje je klub osnovan, osjeća se izuzetno prijatno:
“Ja sam u Gornjoj Lastvi prvi put bio pre 32 godine, kada je tu bio organizovan kup Jugoslavije u fotografiji, a moje prijatelje, pokojnog Anđelka, Kika Tomičića i Tonija Markovića sam upoznao 1981. u Čačku, kada smo mi organizovali Dane fotografije. Od tada se neprestano družimo, a ja sam ovde svake godine, jer sam bokeljski zet. Meni je supruga iz Kotora, a trenutno sam u Tivtu. Svake godine kad dođem, mi se sretnemo i oživljavamo te uspomene, koje su divne. To su bila druženja bez ikakvog interesa, bez obaveza, onako prijateljski. Ja sam pre 15 godina imao i samostalnu izložbu u njihovom klubu u Donjoj Lastvi. “
Čačanski i naš foto-kino klub svojevremeno su počeli manifestaciju u oblasti fotografije “8+8”, koje se naš sagovornik sa sjetom prisjeća:
”U ovu akciju je bilo uključeno svih 6 republika tadašnje naše države, kao i dve pokrajine, pa je iz svake bio uključen po jedan klub. Foto-kino klub iz Tivta i Čačka su bili stalno uključeni, a izložba je bila kružna i održavala se u svim gradovima, iz kojih su bili organizatori. Imala je veoma zapažen uspeh i bila izuzetno kvalitetna, ali zbog tužne situacije, koja se desila, morala je da se prekine. Nadam se da je ta jugonostalgičnost kod nas starijih autora dovoljno jaka da i dan danas sarađujemo sa svojim prijateljima – fotografima iz cele Jugoslavije i da ćemo pokrenuti opet jednu takvu manifestaciju. “
Pešterac je prvi na rang listi Foto saveza Srbije poslednje dvije godine, o čemu kaže:
“Rang lista se pravi na osnovu učešća na izložbama i osvojenih nagrada, tako da sam i za 2015. i za 2016. proglašen za najuspešnijeg umetničkog fotografa u Srbiji . Malo je neskromno da kažem da sam do sada učestvovao na 630 izložbi u 65 zemalja celoga sveta, da sam osvojio preko 250 nagrada, medalja, tako da
sam dosta radio na fotografiji, to je moja velika ljubav, koja me ne napušta skoro 40 godina.”
Veteran fotografije za svoj prvi snimak dobio je, kaže, 1963, ili 1964, ne sjeća se tačno, nagradu na izložbi fotografija djece Jugoslavije.
“Tim povodom sam od Foto kemike, tadašnjeg proizvođača foto materijala dobio papire, pretplatu na “Foto kino reviju” i počeo da se malo ozbiljnije bavim fotografijom. U srednjoj školi su oni koji su se bavili nekom umetnošću bili posebno cenjeni kod devojčica, tako da sam se i u gimnaziji dosta bavio ovim medijem. Posle je život krenuo drugim putem, upisao sam fakultet i profesionalne obaveze su me odvele na drugu stranu, pa sam napravio jednu dugu pauzu. Srećom, ili nesrećom, koju sam imao pre 12 godina, kada sam doživeo strahovitu saobraćajnu nezgodu, u kojoj se nije znalo da li ću ostati živ, a kamoli da li ću hodati, bio sam vezan za bolnički krevet godinu dana. Tada nemate šta drugo da radite, pa sam razmišljao o životu i dokle nas on može dovesti i o tome što nam može pružiti neko unutrašnje zadovoljstvo…”
Vojo je u godinama kad počinjemo da se presabiramo, ali nam povjerava da se ne usuđuje da pravi retrospektivne izložbe, jer ipak vjeruje da će dosta toga još uspijeti da uradi. A što je za njega fotografija?
“ Ja ne radim fotografiju kao većina, retko kad i nosim sa sobom aparat. Postoje određeni projekti, koje čovek treba da smisli i da izrežira unapred, pa da onda počne da radi. Ovaj današnji stil, ta Street Life fotografija je baš po meni obezvredila fotografiju kao umetnost, jer kao što u svakoj oblasti, književnosti, filmu, muzici postoji nešto što je iznad, nešto što nije obično, tako ako prikažete nekome fotografiju i ono što on svaki dan može da vidi, onda to za njega nije interesantno. Treba mu prikazati neke stvari, o kojima će on morati da razmisli, a možda nikada neće ni shvatiti, ali je važno da ga pobudimo.
Svi mi vidimo nešto drugo u umetnosti. Ja često posećujem Purgatorije i gledam pozorišne predstave, o kojima često posle pričamo i svako ih vidi na neki svoj način. To i ja hoću u mojoj fotografiji, da je svako vidi na neki specifičan način i da to u njemu pobudi emocije, dobre ili loše, bilo kakve. Čoveka pobuditi, to je svrha umetnosti ! Ne možemo život smatrati lepim, ima mnogo više toga što je ružno, nego što je lepo, ali moramo čoveku dati da razmišlja, jer to je umetnost. Nova digitalna tehnologija je mnogo olakšala posao, ali u suštini je sve isto. Isti su alati, ali su ovi komforniji i čoveku daju veće mogućnosti da izrazi naka svoja viđenja kroz digitalnu fotografiju. Međutim, često me nazivaju staromodnim jer više volim film, ali fotografija urađena na filmu je uvek bolja. I na mobilnom telefonu se mogu napraviti izvanredne fotografije, ali kroz razvoj ovih društvenih mreža mislim da je nivo umetničkih ostvarenja mnogo manji, nego što je bio. Velika produkcija bi trebalo da da i bolji kvalitet, ali nije tako, jer danas svakog sekunda imate po hiljade fotografija, recimo sa plaže, ali je to kao neki dokument, kao što smo nekad pisali razglednice sa mora, ili kao pisma. Ono što vredi, to će da ostane. Ovo su sve prelazni periodi. Klasika ostaje klasika, kao što danas slušamo Bitlse i čitamo Čehova. ”
Naš sagovornik opet se vraća FKVK “Mladost” i izložbi fotografija u Domu kulture u Gornjoj Lastvi:”Fotografije Kika Tomičića su blago, koje će ostati u Tivtu i to treba svaka sredina da podržava. To što jedno seoce, kao što je Gornja Lastva, do koga je teško i doći, gaji i održava tako velike kulturne događaje je za svaku pohvalu.”
Pešterac svoj rad naziva “Life”, ili “My Life”, a seriju na kojoj radi poslednjih 5 godina nazvao je “Refleksije”, koje očekuje da će narednog ljeta vidjeti i publika u našem gradu. Tu se nalazi i mnogo fotografija Tivta, koji na njima, kako kaže, ne bismo prepoznali.
Pešterčev način trebalo je da vidimo još ovog ljeta u galeriji Buća, ali se nešto iskomplikovalo vezano za rok. Očekujemo da ćemo narednog imati više sreće i da će nam Purgatorije 2018. donijeti i dio vrhunskog umjetničkog dometa ovog fotografa.
