Kad se kaže Vlada i Bajka, nije u pitanju samo muzika, nego i veliko prijateljstvo, koje traje preko 60 godina. Zajedničko muziciranje, barem ono poznato javnosti, počelo je prije 47, a prvi akustičari na beogradskoj sceni sinoć su se u izuzetno dobroj atmosferi po prvi put predstavili i Tivćanima. Legendarni duet, oduževljen ambijentom Atrijuma ljetnikovca Buća, uprkos vlazi izveo je svoj i repertoar Sajmona i Garfankla, čijim pjesmama su i započeli svoju karijeru. Sa njima su svirali i izvrsni gitarista Duda Bezuha i basista Bata Božinović. Morali su samo češće da štimaju instrumente, što posjetiocima nije smetalo, pa su ih vratili na bis i na kraju zaplesali.
“Publika je bila fantastična! Ja ne mogu da verujem da za 47 godina karijere nismo bili u Tivtu! Meni je to neverovatno,“ rekao je Vladimir Marković – Vlada za naš Radio i objasnio:
” Nismo imali koncert, imali smo neke male nastupe, ali poluprivatno i to je sve! U ovom divnom ambijentu smo se osećali fenomenalno, publika je bila fenomenalna i mi smo iscedili zadnje atome snage, ali vredelo je.Instrumenti su se strašno raštimavali, ali smo to prevazišli i publika je bila strpljiva, pa smo to pokrili nekim šalama. Mi se inače trudimo da radimo tematske koncerte i imali smo sreće da za posledne dve godine uradimo dva koncerta u Sava centru, što je prilično veliki posao, a u našim godinama može da se ostvari samo uz mnogo vežbanja, pisanja aranžmana. Imamo sreće da već 40 godina sarađujemo sa istim ljudima, koji su krem de la krem beogradskih muzičara, od Slobe Markovića i Zorana Radetića preko Pere Radmilovića na bubnjevima, koji je bubnjar džez orkestra Big bend RTS, do Bate Božinovića i Dude Bezuha, koji je sa toliko grupa i izvođača bio da teško da bi se našlo da sa nekim nije sarađivao, a oni su spremni da uvek sa nama uskoče u mutnu vodu I da napravimo nešto, što na kraju ispadne jako lepo”.
“Osećam izuzetno zadovoljstvo što smo nastupili ovde, a čini mi se i da je publika bila zadovoljna”, kazao je i drugi član dvojca, Dragutim Balaban – Bajka:
“Takav je ambijent bio ovde, da šteta što neko nije ovekovečio slikama, a možda je neko i slikao. Ja bih to voleo da sam negde video! Pogotovo publiku, kad je na kraju koncerta većina mladih i lepih dama izašla ispred nas da peva i igra sa nama. Za nas to nije uobičajeno, mi pravimo ozbiljne koncerte, gde publika obično sedi, aplaudira, ćuti. Sada je bilo baš onako – raspali! Razvali, otprilike tako! Mi smo u prošlom veku svirali po Americi, gde smo išli sa horom “Branko Krsmanović” i tamo smo postigli veliki uspeh. U slobodno vreme smo, zapravo, išli po klubovima i pitali možemo li dobiti gitare da nešto odsviramo. Kad su čuli da sviramo Sajmona i Garfankla kao da su naši, odnosno kao da smo mi njihovi, oni nisu mogli da se saberu da smo mi toliko ovldali njihovim repertoarom. Zahvaljujući njima,nastale su i sve ove pesme na našem jeziku, koje dosta liče na njihove po formi, jer smo Vlada i ja dugo pevali po horovima, prvo u Krsmancu, pa u radio horu, tako da nam je dvoglasno pevanje i pevanje raznih kombinacija potpuno prirodno. Mnogi ne smeju da se usude na ovakve repertoare, a to je samo zahvaljujući iskustvu iz hora, jer se tu peva harmonski i moraju se slagati glasovi. Pesma kojom smo počeli večerašnji nastup “Old Friends” je toliko čudna, ima puno čudnih akorda i to nam je kao neka naša parada, pošto je samo jedna gitara i dva vokala.”
Prijateljstvo i muzika Vlade i Bajke, pored toga što su publici priuštili prijatno veče i vratili je na kratko u neko drugo vrijeme, svakako su obogatili i repertoar Purgatorija tivatskog CZK, koji će ih možda ponovo pozvati, a beogradski akustičari kažu da će se rado odazvati.
