Sinoć je u Galeriji “Buća” promovisan roman “Marioneta” autorke Biljane Alavanje. Riječ je o istinitoj priči, psihološkom romanu pisanom u prvom licu jednine kroz životnu ispovjest glavne junakinje Dine, njene bake. Autorka tvrdi das mo nekada marionette a nekada lutkari:
“Ja bih to rekla pola-pola, pola smo marionette a pola lutkari. Ako imamo neki unapred zacrtan put jesmo marionete i upravlja neko nama ali volela bih da verujem da smo i lutkari, da se trudimo da tim putem koliko–toliko vladamo i upravljamo”.
Alavanja piše o patrijahalnom društvu koje kako tvrdi nije u potpunosti iščezlo i koje ima određene vrijednosti:
“Pa ja ne verujem da je iščezlo. Ja i dalje mislim da živimo u patrijahalnom društvu i patrijahalna porodica po meni ima određene vrednosti. To govorim iz svoje profesije pedagoga, učitelja. Ima prednosti ali nebi volela da se vratim u smislu da živim tako. Ja volim što je moja baka Dina mojim sestrama i meni prokrčila put da mi danas živimo ovako, da smo mi danas žene sa karijerom, osmehom na licu, uzdignute glave idemo i mislim da to kako je ona proživela svoj život, proživjela ga je zbog nas. Prokrčila je nama put. Mislim da žene danas mnogo manje trpe nego što su žene nekada. Možda ćute, možda ne znamo o tome. I ona je ćutala. Ni ona nije tu priču pričala svima. Ja sam bila jedna od retkih koja je znala sve pojedinosti njenog života i njene priče. Zato sam smatrala da nemam pravo da ćutim i da nemam pravo da tu priču čuvam samo za sebe. Upravo zbog toga sam sela i napisala roman. Po meni, ćutanje je ogroman teret. Jer, kada izgovorite glasno ono što vas boli, podelite sa nekim, mnogo vam bude lakše”.
Publika za sada na roman sjajno reaguje što govori podatak da je od prve promocije krajem maja prošle godine, “Marioneta” prodata u skoro tri hiljade primjeraka. Tema sledećeg romana su žene i ponovo priča o koj se ćuti ili u krajnjem malo govori. Vještačka oplodnja.
