Tivatske Purgatorije izazivaju veliku medijsku pažnju u regionu. Beogradska “Politika” objavila je tekst pod nazivom “Nečista krv osvojila tivatsku publiku” o gostovanju Narodnog pozorišta iz Beograda sa ovom predstavom.
Тиват – Била је ово добра прилика да проверимо како се слажу Бора Станковић, Медитеран и море. Десила се љубав на први поглед, иако би неко рекао да тема коју доноси представа „Нечиста крв” не одговара летњем фестивалу, али потврдило се да је ово идеалан споj – коментарисао је за „Политику” редитељ Милан Нешковић прексиноћњи први излазак свог сценског остварења изван матичне сцене националног театра.
Представа „Нечиста крв”, према мотивима истоименог романа Борисава Станковића, у драматизацији Маје Тодоровић и режији Милана Нешковића, a у продукцији Народног позоришта из Београда, гостовала је на Летњој позорници у Тивту. У непосредној близини мора, уз мирис чемпреса и шум таласа, Станковићево дело у одличној атмосфери, надахнуто је играно у оквиру такмичарске селекције 14. Фестивала медитеранског театра „Пургаторије”. А да се десио заиста несвакидашњи позоришни спој измећу глумаца и гледалаца потврдио је и вишеминутни бурни аплауз бројне интернационалне публике, која је овај сценски простор испунила до последњег места. Како и не би ако се зна да су Станковићеве јунаке тумачиле звезде српског глумишта: Јована Стојиљковић као Софка, Небојша Дугалић као Ефенди Мита, Ненад Јездић као Газда Марко. Ту су и Душанка Стојановић Глид, Павле Јеринић, Златија Оцокољић Ивановић, Љиљана Благојевић, Радмила Живковић, Танасије Узуновић, Никола Вујовић, Стефан Калезић и Небојша Бабић.
Шта је новац данас, да ли може да се купити љубав, пристајање на дужничко ропство неком човеку, идеји, новцу, средини у којој живиш, докле можеш да подносиш бол, поред осталих, теме су којима се бави представа „Нечиста крв”. У адаптацији Маје Тодоровић, сви јунаци задржали су карактеристике које су имали и код Станковића, али им је дат и „савремени додир”. Софка је остала жена која је свесна себе, Марко је богаташ који може да приушти себи да купи младу жену, Мита – човек који је пропао у транзицији…
– Време, дистанца, истоветност, плач… Када помислим на Бору Станковића хвата ме носталгија за временом које је прошло, а које се данас остварује на још суровији начин. Сукоби који су потенцирани у овом времену, који су заоштренији, примитивнији, страшнији су него што су икада били – каже Танасије Узуновић, који без мора не може да живи.
Његов колега Ненад Јездић има сасвим супротне емоције:
– Немам однос према мору као кад сам био млад, тако да се протеклих дана нисам ни „осолио”. А Бора је Бора, јединствен и непоновљив. Ово је чежњива прича о страстима, неиспуњеним сновима, о слабости, младости… У овој драматизацији ни за зеру нисмо одступили од онога што је Станковић причао. Људи су људи, сви су исти, острашћени и чежњиви и на исти начин испољавају своје жеље. Не делим ни југ у смислу југа, ни море у смислу мора, једноставно постоји човек и његов сензибилитет и тумачење елементарног људског осећања, а то је љубав за партнера, ближњег, професију, за своју земљу, за све око себе – прича Ненад Јездић, који као главни разлог за многе проблеме наводи недостајање љубави. Зашто? Зато што се памте само они тренуци када човек изгара за љубављу, која исписују траг човека и његовог битисања, а све остало, можемо рећи, није живот достојан човека.
Код свих Бориних јунака, примећује Небојша Дугалић, постоји нешто заједничко, а то је да су условљени неким контекстом и наслеђем које их одређује.
– Узбудљиво је играти под отвореним небом у сами залазак сунца. Никада овакву представу нисам играо на мору, иако и те како памтим гостовања „Кањоша Мацедоновића” и „Хенрија Шестог” – каже Павле Јеринић, док Љиљана Благојевић додаје да велики Бора Станковић функционише свугде, на свим просторима.
– И јесте ово доказ великог писца и теме, и његово испитивање људске душе и наших живота и судбина на овом простору. То се видело и овде у Тивту, где је публика фантастично пратила представу. А судбина жене? Можда се све мало увило у целофан, у суштини Станковић је толико дубок да је и у нашој стварности и те како актуелан. Без обзира што се жене данас баве освајањем својих слобода, нажалост, питање је колико клатно превагне на супротну страну – објашњава Љиљана Благојевић.
Представа „Нечиста крв” премијерно је изведена 12. априла на великој сцени Народног позоришта у Београду. Тиватска публика у оквиру фестивала „Пургаторије”, чију селекцију потписује редитељка Татјана Мандић Ригонат, овога лета имала је и има прилику да види представе „Бакхе” позоришта „Ulysses” и ЗKМ Загреб, „Устав Републике Хрватске” Сатиричког казалишта Kеремпух, „Баруфе” у копродукцији Гледалишча из Копра, Словенског сталног гледалишча из Трста и Истарског народног казалишта из Пуле, „Kрваве свадбе” Града театра из Будве и новосадског СНП, „Kапитал” Kраљевског позоришта Зетски дом са Цетиња, „Сјећаш ли се Доли Бел” Kамерног театра 55 из Сарајева и „Зашто је полудео господин Р” београдског ЈДП-а.
(Politika)
