Nataša Pejić, magistar filozofije iz Beograda provodi ljeta u Tivtu, gdje već nekoliko godina ima stan. U Radio suncobranu govori o svom doživljaju našeg grada:
“Ja dolazim tri godine, uglavnom preko leta u Tivat, gde uživam i trudim se stvarno da se opustim i da napunim energiju za nove izazove i za celu sledeću godinu i jako mi to prija.”
Natašin prvi susret sa Tivtom zbio se prije tridesetak godina, o čemu kaže:
“Bilo mi je lepo. Ja sam tada najčešće letovala u Meljinama I to je bila jedna od retkih ekskurzija van HN, koju sam slučalno napravila. Pamtim jedan divan doživlja kako smo kao mladi preplivavali potpuno spontano I slučajno do naselja Sv. Marko na ostvru preko puta, gde je tad bio Club Mediteranne i onda smo ans troje išli peške samo u kupaćim po tom klubu I bilo nam je jako uzbudljivo I vratili smo se isto tako plivajući na Pine kao da je to potpuna šala. To mi je prvi doživljaj, prvi susret sa Tivtom. Onda sam , nekih deset, ili 15 godina kasnije došla brodom u Tivat i bila sam potpuno impresionirana kako izgleda kraljevski, te palme, izvanredno! Sada mi sve odgovara u Tivtu, ništa mi ne smeta, što je sasvim neuobičajeno za mene. Najviše volim more, da sedim u nekom kafiću i da gledam zaliv, sunce koje se presijava na ovim talasima, čarobno.”
To nije nešto što je lak kompliment, jer je Nataša proputovala veliki dio svijeta, a živjela je nekoliko godina i u Njujorku, gdje je magistrirala filozofiju na temu Kako definisati mentalne bolesti – “How to Define Mental Illness”.
Kada je riječ o ovoj temi i na ovim prostorima, Pejić kaže:
“Mislim da nam nije nimalo lako, uglavnom teško živimo i svima je mnogo narušenije mentalno zdravlje, nego pre više godina, kada smo živeli u nekoj ozbiljnijoj državi. Mene upravo Tivat podseća na neke gradove na moru u Hrvatskoj, gde sam letovala kao mala. Imam neke asocijacije na Jelsu, na more u bivšoj Jugoslaviji.”
Nataša Pejić radila je petnaestak godina kao novinarka za više kuća:
”Najduže sam radila za agenciju Beta i na to sam jako ponosna. To je nezavisna novinska agencija, u kojoj sam radila od osnivanja 1994. To je bio jedan pionirski poduhvat usred jednog strašnog režima, koji se tu nametnuo i Beta je odradila stvarno rudarski deo posla u medijskom smislu i dala doprinos obaranju režima. Mislim da to Beti nikad nije bilo priznato, iako su novinske agencije temelj svega. Mnogi drugi su se ovenčali slavom, na primer B92, neki nedeljnici i neke novine, a Beta je tu bila fundamentalni činilac nezavisnog novinarstva za vreme Miloševića.”
Natasa Pejić već deceniju i po bavi se izdavaštvom i ima svoju izdavačku kuću “Mali vrt”:
“Izdavaštvom se bavim petnaest godina. To je mala izdavačka kuća, čija sam vlasnica, nemam velikih ambicija. Izdajem ono čime bih se inače bavila, radim prevode knjiga sa engleskog i za sada imam tri edicije. Jedna je psihološka, gde se uglavnom bavim prevođenjem dela nastavljača karla Gustava Junga. Druga je edicija poezije, tu su klasici svetske poezije, u kojima uživam, što radi moj saradnik Aleksandar Šurbatović i relativno od skoro imam ediciju, koja se bavi društveno-političkim i ekonomskim temama.”
U Tivtu se Nataša odmara od Beograda, gdje je očekuje puno posla, tako da se unapred raduje narednom ljetu kod nas.
