Predstava „Da bar nisam žensko“ u produkciji “Beo Arta”, odigrana sinoć na Maloj sceni Centra za kulturu, otvorila je pozorišnu sezonu u Tivtu.
U predstavi rađenoj po tekstu Nine Džuver i u režiji Vladana Đurkovića, igraju Milica Stefanović i Vaja Dujović. Priča komada prikazuje mladu migrantkinju iz Avganistana, Zahru, u njenom bjegu ka Evropi. O tome za Radio Tivat govori glumica Milica Stefanović:
„Možda se naš odnos prema pričama o migrantima promenio nakon što smo sreli te žene. Suočili se sa time da su one zaista mlade. Ceo taj beg, ta epopeja kad krenete sa jednom torbom u neizesnost i dođete u neko malo mesto u Srbiji. Ono što smo mi videli u kontaktu sa njima to su preterano ozbiljne mlade osobe. Krasi ih neki stoicizam, neka čvrstina. Patetici ovde nema mesta. Oni nemaju ni vremena ni mesta da plaču nad svojom sudbinom, nego da se novo rešenje smišla. Da se ta nada nikako ne ugasi. Kad imam u glavi od čega su one pobegle, onda se nešto stegne iznutra. Rat je jedna dimenzija, ali one zapravo beže od zlostavljanja. Krajnje je poražavajući takav položaj žene u 20. veku. Kroz šta prolazi neka osoba samo zato što je žena u nekom kutku planete danas. Ali, uprkos tome što priča ima neke drastične elemente, žena se bori i pobedi ljudska solidarnost. Sa time smo se mi povezale.Te žene gutaju, trpe i što se kaže valjaju dalje. A onda cela ta administracija gde opet treba ponovo pričati i prolaziti ponovo kroz sve to. I što bi rekla Zahra „Nisu moji razlozi dovoljno krvavi da bi bili validni“.
Dramaturškinja Nina Džuver je odlazila u izbeglički kamp i na osnovu toga napisala tekst. Igrali smo u Budvi, Kotoru, Baru, evo nas u Tivtu. Igramo po Srbiji. Mislim da u manjim sredinama publika iskrenije reaguje. Žene posebno reaguju, saosećaju. U manjim sredinama baš nas prate sa posebnom pažnjom. Srećne smo što putujemo“ – kaže Milica Stefanović.
