U produkciji “BeoArta”, na Maloj sceni tivatskog Centra za kulturu sinoć je izvedena pozorišna predstava “Kraljice”, po tekstu Darka Lukića, u režiji Branislava Trifunovića. Igraju: Milica Janevski, Milica Trifunović i Tijana Marković.
Za naš radio Milica Janevski kaže da je ovo mučna predstava:
„Ovo je bila prva naša diplomska predstava koju smo uradili pre devet godina. Dugo godina smo Kraljice radili na repertoaru Somborskog narodnog pozorišta. Onda su se neke stvari promenile, mi smo promenile gradove. Ponudile smo Borisu Miškoviću, direktoru Beoarta, da uzme predstavu. I ona uspješno živi već treću sezonu.
Ovo je integralno pisano za vreme rata devedesetih godina. Nemamo tu sada vrstu rata, ali imamo neku drugu vrsta rata koja se vodi između ljudi, generalno. I tada i sada ljudi odlaze iz svojih zemalja u nadi za boljim životom. Predstava jeste mučna. Na počektu deluje kao komična, ali tokom predstave se shvata da se radi o ozbiljnim problemima. Problemima preživljavanja. Akademska glumica u Nemačkoj igra za decu u vrtiću i sa čistačicom pristaje da ige na kasting za igračice u klubu. To se sve pretvori u neku vrstu prostitucije i nasilja. Čistačica je Nemica, ona je Bosanka i one se prosto zbliže kroz tu traumu. Tako čistačica Nemica odlazi u zemlju odakle je ova glumica, a ova bira da ostane u Nemačkoj. To se tiče svih nas. I to se vidi po reakcijama publike. Na žalost, još uvek je aktuelna tema.
Ja imam gomilu bliskih prijateljica koje su otišle u inostranstvo. To je jako teška odluka. Što se tiče nekog dostojanstva, bolje je tamo. Makar imaš neki pristojan život, neko te poštuje, plaćen si koliko treba da te plate. Ja sam da se proba. Ali, nemam konačan odgovor. Svi smo izranjavani. Nekako je lakše da se tamo krene od nule, nego da se vratimo u ovo ranjeno područje. Nema tračka nade da će biti bolje. Izvesnosti da će biti dobro.
Moramo postati odgovorna ljudska bića. Tako će biti bolje. Kad bi svako od nas pojedinačno krenuo od sebe, od odgovornosit prema sebi, prema drugima, prema porodici. MI ovde nemamo sistem, u inostranstvu ima. Kod nas sve kao stoji, a svi rade sve. Da li će se sistem uspostaviti za našeg života, ne znam. Naravno da bih volela” – kaže Milica Janevski.
