Korona virus će biti u prirodi i bombardovaće nezaštićeno stanovništvo. Zato je potrebno da virusolozi što prije dobro izuče virus i naprave dobru vakcinu da se populacija zaštiti, kazala je za Pobjedu međunarodno priznata naučnica dr Ana Gligić, virusolog koja je u vrijeme variola vere bila šef Instituta za virusologiju na Torlaku.
“Poslije ove pandemije jako veliki broj ljudi u svijetu imaće imunitet prema ovome virusu – ako on ne mutira. Ako mutira to znači da bi svake druge godine morali da pravimo vakcinu sa novim sojem poput gripa u kojem svake godine imamo nove sojeve u cirkulaciji”, ocjenjuje Gligić.
Za nju je jako problematičan način prenošenja aktuelnog virusa.
“Kako je on uspio od decembra mjeseca od kada se pojavio u Kini da prodje čitav svijet do kraja marta? Da li je to samo prenošenje kontaktno ili i vazduhom? Zašto su Rusi i Kinezi došli i dezinfikovali ulice, predmete, bolnice? Kapljični prenos virusa je idealni. Virusi u spoljnjoj sredini brzo propadaju ali prema nekim radovima ovaj se može zadržati i do 16 sati: ako se nakašljem na ulici izbaciću ogromnu količinu malih kapljica, one će pasti na ulicu osušiće se i pretvoriti u prašinu, kada prođe automobil podigne prašinu i respiratornim putem se dobije virus. To je samo moje mišljenje bez dokaza da postoji prenos i vazduhom”, kaže dr Gligić.
Ocjenjuje da se u svakoj državi radio ono što se misli da je najbolje.
“Jako mi smeta da se u ovoj svoj nesreći takmičemo da li su bolji Hrvati, Crnogorci ili Srbi – to treba izbjeći, jer svako je radio što je mislio da je najbolje. Smrtnost ćemo tek znati kada uporedimo koliko je ljudi umrlo u isto vreme pretprošle godine kada nije bilo korone. Treba biti jako obazriv šta je u stvari smrtnost od korone”, kaže naučnica.
I danas ima mišije groznice po Crnoj Gori
Doktorka Gligić kazala je da ćemo za koju godinu možda zaboraviti Kovid-19 ili da ga nećemo prepoznati.
“Na primjer, u Crnoj Gori i Srbiji imate mišiju groznicu jedan ili dva slučaja godišnje i nakon par godina bude epidemija. Poslije ovog svega stvoriće se kolektivni imunitet – jer mnogi su preležali koronu, a da to ne znaju. Predstoji analiza u kojoj treba da se vidi koliko građana nosi antitijela prema kroni, ako taj procenat bude iznad 60 odsto možemo reći da praktično nećemo imati velike epidemije nego sporadične slučajeve i žarišta, objašnjava dr Gligić.
