Bela Benišek, studentkinja četvrte godine fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u Radio suncobranu ispričala nam je kako provodi ljetovanje u Tivtu i zašto joj se kod nas dopada:
„Divno mi je, trudim se da dolazim svake godine, ali sam sad napravila pauzu od tri godine. Smeštena sam blizu obale, pa ujutro kad ustanem, prvo se okupam u moru, vratim se i uživam ceo dan. Stvarno je divno i opušteno ovde. Zadovoljna sam, posebno što mogu da pravim dobre fotografije. Inače se osim fotografije bavim i mejkapom (make up) – face i body make up. To su moje dve ljubavi, koje sam pretvorila u jednu, koju radim kroz fotografiju.”
Bela je radila i plakate za pozorište, a priprema i izložbu:
“Pripremam izložbu za septembar, pošto je morao da se promeni termin zbog pandemije. To je jedna od mojih prvih skroz samostalnih izložbi. Dosada sam uglavnom imala kolektivne sa studentima u Beogradu i u Novom Sadu. Imala sam i jednu sa umetnicima iz Sremskih Karlovaca u Rusiji, u jednom gradu blizu Moskve.”
Kao malu, mama akademska slikarka ju je vodila po galerijama po Evropi, što ju je inspirisalo da se bavi umjetnošću:
“Iako volim crtanje i slikanje, nisam se baš našla u tome, ali sam takođe odabrala vizuelnu umetnost. Odabrala sam fotografiju, kao pravi smer za mene. Dugo sam razmišljala šta ću… Uvek sam znala da ću upisati Akademiju, ali je pitanje bilo koji smer. Kao maturant u Karlovačkoj gimnaziji sam se odlučila za fotografiju. Evo, sad mi je ostala još jedna godina, pa ću odmsh da nastavim master, a razmišljam i o doktoratu megde preko, možda u Francuskoj.”
Skoro uvijek, Bela nosi foto aparat sa sobom:
“Nosim ga kad se nešto događa, ili kad planiram da fotkam, a i uopšte, nikad se ne zna šta ću zateći na ulici. Da li je to neki pejzaž, ili ljudi koji su na ulici, portereti, uvek mi nešto privuče pažnju. Uvek volim da imam neku dokumentaciju o tome gde sam bila i šta sam videla U svakom slučaju, mobilni je uvek tu.”
Mlada fotografkinja bavi se raznovrsnim stvarima:
“Modnu fotografiju sam radila nekoliko puta. Za moju najbolju drugaricu Andreju Kargačin, odnosno za njenu predstavu sam radila plakat, fotografije. Sa njom dobro sarađujem – ona meni pomaže oko fotografije, ja njoj za njene predstave…
Bavila sam se i fotografisanjem nekih proizvoda i hrane. Sada čekam posao u jednom restoranu, da fotografišem njihov meni. U mom gradu, u Sremskim Karlovcima, sam imala i angažman u vrtiću, štp je bio mali letnji posao, tako da uvek imam nešto da radim.”
Šta je fotografija danas, da li i kada je ona umjetnost pitali smo našu mladu
sagovornicu.
“Pa, svi danas fotografišu, uglavnom mobilnim telefonima, ali drugačije je to kod fotografa, oni imaju koncepciju, priču, neku ideju iza toga. To nije samo jedna fotografija, lepa fotografija. To je obično kolekcija od 5, 10, 15 fotografija, koje mogu da stvore neku priču, koja može da se izloži. To stvara profesionalne fotografe, zajedno sa opremom, to je neki koncept, ideja iza koje fotograf stoji s nekom svojom pričom. “
Bela ne bježi ni od toga da neko nju fotografiše, ali onda obično daje instrukcije kako to da uradi, pa joj je i pomalo smiješno.
Sada se, pored odmora uz more, uglavnom fokusira na pripremu svoje izložbe, koja će biti upriličena u Muzeju šibica u Sremskim Karlovcima, koji drži njena mama, slikarka Jovana Popović. Bela je i suvlasnica ovog jedinstvenog muzeja u regionu, pa i u Evropi:
“Koncept će biti moji autoportreti, na kojima radim već godinu i po dana. To je ta moja ljubav spojena sa šminkom, gde ću biti predstavljena kroz ta moja umetnička dela. Volim ja da crtam i slikam na papiru, ali najviše volim to da radim na ljudskom telu, da mi moje lice i telo budu kao neko platno, gde ja mogu da radim šta god želim. Dok sam to radila, to sam beležila fotografijom i sada ću to da predstavim. “
Biće to ujedno u novim prostorijama Muzeja šibica, u srcu grada, koje njegovi posjetioci neće moći da zaobiđu, pa ni Belinu izložbu, kad bude spremna za posmatrače.
