O zanimanju Bojane Redžo, gošće u Radio suncobranu, i izvještaja koje plasira klijentima svakodnevno razmišljamo. To rade svi, star i mladi, bogati i siromašni, muškarci i žene. Englezi možda više od drugih ili je to samo jedna od urbanih legendi. Vrijeme.
Bojana je diplomirana meteorološkinja, konkretnije prognostičarka. Diplomirala je na prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, odjeljenje fizika grupa za meteorologiju.
“Ne znam da li je došlo do nekih reformi ali u moje vreme, kada sam ja studirala, bili smo u grupi sa astrofizičarima i stvarno smo bili kao neki svet za sebe, možda malo “izmešteni” iz stvarnosti. Bilo je tu dosta rada ali je bilo jako zanimljivo i nekako nam se činilo das u velike mogućnosti pred nama. Nauka je možda imala bolji tretman u društvu. Prve dve godine su bazirane na fundamentalnim naukama matematici i fizici a na trećoj i četvrtoj godini smo nastavu pohađali na institutu za meteorologiju. Ispiti su bili usmeni, pismeni i eksperimentalni”, kazala je Bojana.
U Zavodu za hidrometeorologiju na Košutnjaku radila je u odjeljenju za kvalitet vazduha iako je vazduhoplovstvo bilo prva opcija. Kada se ukazala prilika došla je u Tivat. Bilo je to prije više od 20 godina.
“Meteorologija je deo svakodnevnice. Ljudima je najbliže ono što žive, što žive svakodnevno. Svi se mi ponekad bavimo velikim temama, ponekad je to neki eskapizam od svakodnevnice ali onaj svakodnevni život je blizak svakom čoveku ma gde živeo i koji standard imao”.
Razvoj tehnologije omogućava softver koji može da isprati veliki sistem kao što su meteorološka osmatranja na globalnom nivou i proračune koji to prate. Klimatologija ima nizove koji takođe daju tendencije i smjerove a sve to nameće pitanje o promjeni klime:
“Ja bih bila malo uzdržana prema svim tim bombastičnim naslovima tipa “Promenila se klima” ili “Ulazimo u ledeno doba”. To je za kratak vremenski period nemoguće utvrditi. Vreme je takvo da stalno fluktuira, imamo ekstreme ali i uobičajene vrednosti. Vreme, ne samo meteorološko nego i astronomsko nam daje neku informaciju i treba pratiti niz da bismo doneli zaključak. Što se tiče Boke kotorske, vrlo je interesantna što verujem da većina slušalaca zna – ima maksimum padavina u Evropi (Krivošije), vrlo je dinamična i u prelaznim periodima se vrlo brzo vreme menja, ali je izazovna. Postoje pravila koja pratimo, naravno iskustvo tu igra veliku ulogu, mislim da vremenska prognoza kao i sve u Boki kotorskoj ima svoju lepotu i dinamiku”, ocijenila je Redžo.
Slobodno vrijeme najčešće provodi čitajući ili putujući. Sa slušaocima je podijelila utiske sa poslednjeg putovanja u Istambul.
Aja Sofija je monumentalna građevina i arihtektonsko remek-djelo. Sagradio je vizantijiski car Justinijan u šestom vijeku nakon Hrista. Osvojivši Konstantinopolj, sultan Mehmed II je crkvu pretvorio u džamiju. Osnivač moderne Republike Turske, Mustafa Kemal Ataturk je 1935. od Aja Sofije napravio muzej. Prošle godine je predsedničkim dekretom ponovo postala džamija, odnosno mjesto molitve islamskih vjernika:
“Ipak, hrišćanski tragovi su ostali: prekrečen lik serafima, koji se ukazao kad su sklonili skele nakon restauracije. Ikone u priprati nisu dirali jer im ne ometaju molitvu. Više se ne može na galeriju gde su za vreme Vizantije liturgiju pratile carice i njihove pratilje, izuva se…sve je promenjeno od kako ju je Erdogan ponovo pretvorio u džamiju”, ocijenila je Bojana.
