Kao dio programa tradicionalne manifestacije „Novembarski dani“, JU Gradska biblioteka Tivat sinoć je organizovala predavanje „Invazivne vrste riba i rakova u Boki Kotorskoj i Jadranu“. Predavanje je održao dr Aleksandar Joksimović, direktor Instituta za biologiju mora UCG.
Prema riječima dr Joksimovića, sa kolegama iz Hrvatske su pratili različite vrste riba i rakova koje su nekim svojim putem došle u Jadransko more. Istraživanjem dubokog podmorja i korištenjem savremenih alata, registrovano je 46 novih vrsta i nisu sve posledice klimatskih promjena. Vjerovatno je najznačajnija pojava plavog raka, jedinke ogromne brojnosti i reproduktivne sposobnosti, tvrdi dr Joksimović:
„Ono što je karakteristično za njega jeste da je jestiva vrsta, da ga ribari vole ne u mrežama nego u vršama jer u mrežama napravi haos – jakim klještima pokida mrežu i pojede sve iz nje. Zato je preporuka da se koriste vrše a plavi rak uvrsti u gastronomsku ponudu naših restorana. Ono što je interesantno jesu vrste Lagocephalus sceleratus i Spheroides cutaneus ( ribe lopte, napuhače). Karakteristične su po tome da su otrovne jer u svom tijelu imaju izuzetno jak tetradoskin. Prilikom konzumacije termički nedovoljno obrađene ribe, mogu nastati veliki problemi. Naši ribari ih love a poslednja dojava je bila iz Budve, Rafailovića.“
Veliku pažnju poslednjih mjeseci privlači riba paun, detektovana na hrvatskom primorju u koje je došla preko Suetskog kanala. Izuzetno je opasan predator, bez prirodnog neprijatelja i sa razmnožavanjem tokom cijele godine. Ono što se već radi kroz naučni projekat Instituta svih zemalja na Jadranu jeste da se počne izlovljavati ciljano kako riba paun nebi uspostavila svoju populaciju i tako zauzela ekološke niše domaćim vrstama.
„ Ono što je takođe interesantno jeste da su neke domaće ili autohtone vrste proširile svoj areal na sjever što pokazuje da je došlo do određenog povećanja temperarure Jadrana. Tako imamo zubušu i još neke vrste koje su nekada obitavale na južnom Jadranu a sad ih već ima skoro i u Tršćanskom zalivu. Moramo se uvezati, animirati ribare da prijavljuju ulove koji su nepoznati, sve to naučno obraditi i onda informisati javnost“, kazao je dr Joksimović.
Naučna obrada i informisanje su dio deskriptora monitoringa eko sistema koji smo dužni da sprovodimo u budućnosti, u našem dijelu Jadrana a za potrebe izvještavanja ka EU odnosno Generalnoj komisiji za ribarstvo Mediterana. Biće dio i nacionalne baze podataka koju istraživači već formiraju.
