“Svjetska kulturna baština na dnu Jadrana dostupna svima” tema je predavanja podvodnog arheologa Darka Kovačevića koje je održano danas u Zbirci pomorskog nasljeđa, u okviru edukativnog programa Festivala vjetra.
Izuzetan poznavalac crnogorskog podmorja i njene kulturne baštine sa velikim međunarodnim iskustvom u svom predavanju bazirao se na prezentaciju potencijala podvodne kulturne baštine Crne Gore, metotologijama za pronalaženje i proučavanje potopljene kulturne baštine i modernim inovativnim tehnikama za prezentovanje ove baštine širim narodnim masama.
- Znamo da je Crna Gora prilično bogata podvodnom kulturnom baštinom i možemo govoriti o različitim periodima. Nešto što je najzastupljenije u antici je rimski period, I i II vek nove ere, iako postoji dosta lokaliteta koji sežu u helenistički period – IV vek pre nove ere i naovamo. Period srednjeg veka, kao i svuda u Mediteranu nije dosta zastupljen, ali novi vek počinje sa VI vekom i brodolomom kod Rta Kabala. Ohrabrujuće je da su na dubinama od preko 40 metara ti lokaliteti još bolje očuvani i brojni. Dobar deo je još uvek neistražen i neidentifikovan, čak možda i nepronađen, ali ima dobar potencijal za neke aktivnosti koje donosi budućnost, a to je tehničko ronjenje gde imamo opremu koja se munjevito razvija i kurseve koji omogućavaju ljudima dosezanje dubina do 100 metara.
Zatim imamo i male podmornice koje su rasprostranjene, pogotovo ovde kod klijenata u Porto Montenegru koje omogućavaju dostupnost podvodne kulturne baštine na dubinama i preko 100 metara. Tu imamo neke lokalitete koji su poluidentifikovani, kao što su Rosa M, Maria Asonsata brodovi koji se još uvek traže, njihove olupine koje postoje na teritoriji Crne Gore ali nikada nisu zaista istražene, jer se nalaze na malo većoj dubini. Antičke olupine iz helenističkog i rimskog doba, njih deset otkrivene su na dubinama od preko 40 metara i savršeno su očuvane. Ne možemo više da govorimo o podvodnoj kulturnoj baštini Crne Gore kao devastiranoj, pokradenoj i tako dalje. Zaista postoje fantastični lokaliteti koji primenom novih metodologija mogu postati dostupni i ljudima koji ne rone, što je suština ove prezentacije. Jedni od prvih podvodnih arheologa su bili ribari i kočari koji su u svojim mrežama vadili razne delove različitih brodoloma, amfore itd. Lovci na sunđere su jedni od prvih pronalazača najatraktivnijih lokacija na Mediteranu. Razvojem filmske i ronilačke opreme podvodna kulturna baština je postala lako dostupna. Ono što pravi ograničenje kada se radi o fotografiji ili videu je što nemate mogućnost da sagledate taj lokalitet u totalu. Nijedna od tih metodologija ne dozvoljava da sagledamo kako izgleda jedan Dag kod Bara, Tihani, kako izgleda spitfajer avion. Čak i kada zaronite na spitfajeru vi ćete videti krilo, motor, točkove, ali kada izronite teško ćete uspeti da rekonstruišete u glavi ceo plan tog lokaliteta. Od 2009. do 2014. ovde je radio mapiranje jedan američki brod Herkules, vlasnik broda je američki milijarder kome je bila zabava da mapira morsko dno po Mediteranu za druge države bez ikakvih konspirativnih tendencija. Znamo da se govorilo da je to bio Natov brod, što nije istina. Upravo arheolozi koji su radili na tome, nisu nikada pravilno iskomunicirali sa javnošću namere tog broda niti rezultate tog istraživanja. Taj brod je zaista otkrio jako puno interesantnih olupina, a to su upravo tih desetak olupina iz rimskog perioda koje su savršeno očuvane i neke olupine za koje smo znali da postoje, ali su sada precizno pozicionirane. Sada znamo koji sektor teritorijalnih voda je potpuno mapiran multibeam sonarom. Fotogrametrija je metodologija koja se praktikuje poslednjih deset godina, ona je toliko jednostavna a rezultate ćete imati priliku videti na Pomorskom fakultetu. Mi smo 2017. krenuli da razvijamo jedan projekat “wrecks4all” i možemo sa ponosom reći da je to prvi projekat vezan za podvodnu kulturnu baštinu koji void jedna crnogorska institucija. U ovom slučaju to je Pomorski fakultet iz Kotora, kao vodeći partner, a partneri su iz Hrvatske i Bosne. Suština projekta je diverzifikacija turističke ponude. Okrenuli smo se bili uspostavljanju ili savetovanju sistema u ronilačkom turizmu i prezentaciji podvodne kulturne baštine, kao jednog od najbitnijeg faktora atraktivnosti ronilačkog turizma. Crna Gora ima savršen potencijal za to, zaista postoji jako puno lokaliteta. Recimo, mogli bi da napravimo savršeno ronilačku rutu Parobroda, jer su to parobrodi koji su građeni krajem IX veka, bili u službi kroz prvi i drugi svetski rat. Potonuli su od Bojane sve do Boke i ima ih jako puno, da ne govorimo o plovilima iz drugog svetskog rata i antici. Jedan od rezultata projekta će biti showroom na Pomorskom fakultetu koji će imati jedan deo gde ćete moći da pogledate male video snimke i dokumentarce o podvodnoj kulturnoj baštini Crne Gore. Biće izložba fotografija i tekstova i biće jedna soba virtuelne realnosti sa oko tridesetak VR naočari i biće prezentovane olupine iz Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, što znači da ćete moći da napravite suvi zaron. Ja uvek kažem da čovek u Gusinju mora da zna za podvodnu kulturnu baštinu, kazao je među ostalim Kovačević.
Zatim imamo i male podmornice koje su rasprostranjene, pogotovo ovde kod klijenata u Porto Montenegru koje omogućavaju dostupnost podvodne kulturne baštine na dubinama i preko 100 metara. Tu imamo neke lokalitete koji su poluidentifikovani, kao što su Rosa M, Maria Asonsata brodovi koji se još uvek traže, njihove olupine koje postoje na teritoriji Crne Gore ali nikada nisu zaista istražene, jer se nalaze na malo većoj dubini. Antičke olupine iz helenističkog i rimskog doba, njih deset otkrivene su na dubinama od preko 40 metara i savršeno su očuvane. Ne možemo više da govorimo o podvodnoj kulturnoj baštini Crne Gore kao devastiranoj, pokradenoj i tako dalje. Zaista postoje fantastični lokaliteti koji primenom novih metodologija mogu postati dostupni i ljudima koji ne rone, što je suština ove prezentacije. Jedni od prvih podvodnih arheologa su bili ribari i kočari koji su u svojim mrežama vadili razne delove različitih brodoloma, amfore itd.
Lovci na sunđere su jedni od prvih pronalazača najatraktivnijih lokacija na Mediteranu. Razvojem filmske i ronilačke opreme podvodna kulturna baština je postala lako dostupna. Ono što pravi ograničenje kada se radi o fotografiji ili videu je što nemate mogućnost da sagledate taj lokalitet u totalu. Nijedna od tih metodologija ne dozvoljava da sagledamo kako izgleda jedan Dag kod Bara, Tihani, kako izgleda spitfajer avion. Čak i kada zaronite na spitfajeru vi ćete videti krilo, motor, točkove, ali kada izronite teško ćete uspeti da rekonstruišete u glavi ceo plan tog lokaliteta. Od 2009. do 2014. ovde je radio mapiranje jedan američki brod Herkules, vlasnik broda je američki milijarder kome je bila zabava da mapira morsko dno po Mediteranu za druge države bez ikakvih konspirativnih tendencija. Znamo da se govorilo da je to bio Natov brod, što nije istina. Upravo arheolozi koji su radili na tome, nisu nikada pravilno iskomunicirali sa javnošću namere tog broda niti rezultate tog istraživanja. Taj brod je zaista otkrio jako puno interesantnih olupina, a to su upravo tih desetak olupina iz rimskog perioda koje su savršeno očuvane i neke olupine za koje smo znali da postoje, ali su sada precizno pozicionirane. Sada znamo koji sektor teritorijalnih voda je potpuno mapiran multibeam sonarom. Fotogrametrija je metodologija koja se praktikuje poslednjih deset godina, ona je toliko jednostavna a rezultate ćete imati priliku videti na Pomorskom fakultetu. Mi smo 2017. krenuli da razvijamo jedan projekat “wrecks4all” i možemo sa ponosom reći da je to prvi projekat vezan za podvodnu kulturnu baštinu koji void jedna crnogorska institucija. U ovom slučaju to je Pomorski fakultet iz Kotora, kao vodeći partner, a partneri su iz Hrvatske i Bosne. Suština projekta je diverzifikacija turističke ponude. 
Okrenuli smo se bili uspostavljanju ili savetovanju sistema u ronilačkom turizmu i prezentaciji podvodne kulturne baštine, kao jednog od najbitnijeg faktora atraktivnosti ronilačkog turizma. Crna Gora ima savršen potencijal za to, zaista postoji jako puno lokaliteta. Recimo, mogli bi da napravimo savršeno ronilačku rutu Parobroda, jer su to parobrodi koji su građeni krajem IX veka, bili u službi kroz prvi i drugi svetski rat. Potonuli su od Bojane sve do Boke i ima ih jako puno, da ne govorimo o plovilima iz drugog svetskog rata i antici. Jedan od rezultata projekta će biti showroom na Pomorskom fakultetu koji će imati jedan deo gde ćete moći da pogledate male video snimke i dokumentarce o podvodnoj kulturnoj baštini Crne Gore. Biće izložba fotografija i tekstova i biće jedna soba virtuelne realnosti sa oko tridesetak VR naočari i biće prezentovane olupine iz Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, što znači da ćete moći da napravite suvi zaron. Ja uvek kažem da čovek u Gusinju mora da zna za podvodnu kulturnu baštinu, kazao je među ostalim Kovačević.
