Staro bokeljsko selo, Gornja Lastva svojom autentičnošću i ljepotom skreće pažnju posjetilaca. Omeđeno kamenim podzidima, selu posebnu čar daju kamene kuće i kamene staze od kojih su neke i danas urušene. Ta autentičnost i ljepota skrenula je pažnju i zaustavila supružnike Nikolić, Tanju i Dejana, koji su u selu obnovili staru kuću koja je sada njihov dom.
Tanja je inicirala i uređenje kamenih staza i kamenih međa starom gradnjom u suho. Ta tehnika zidanja je karakteristična za Gornju Lastvu gdje je uglavnom zastupljena suhozidna gradnja koja označava gradnju u kamenu, odnosno gradnju od krupnih komada kamena sa zemljom kao vezivnim materijalom. Ili gdje je vezivo mozak, istakla je.
Nema mnogo majstora i poznavalaca te tehnike. Međutim, među malobrojnim je Slobo Mihajlović iz Kavča, koji sa svojim timom radi na rekonstrukciji oronulih podzida i staza u Gornjoj Lastvi, kazala je Tanja navodeći da autentičnost tradicionalnog načina gradnje, vernakularne arhitekture i ukupnog ambijenta nije narušena.
Vernakularna arhitektura obično služi neposrednim, lokalnim potrebama. Ograničena je materijalima dostupnim na tom području i odražava lokalne tradicije i kulturne prakse.Vernakularna arhitektura se u skorije vrijeme pažljivo proučava od strane dizajnera i građevinara zbog interesovanja za održivi dizajn, objasnila je Nikolić.
„Pored medja i staza, specifični su separatori za zemlju, odnosno rezervoari- barbakane gdje se u prošlosti taložila zemlja koju je spirala kiša sa obradivih površina iznad naselja. Žene su odatle zemlju vraćale ponov na njivu. U pitanju je ekološki pristup koji danas može poslužiti za primjer“.
Opština Tivat je krajem osamdesetih godina imala nekoliko izuzetno kvalitetnih urbanističkih projekata za obnavljanje starih ambijentalnih cjelina, jedna od njih je i Gornja Lastva.
„I u tom duhu smo i mi želeli da damo doprinos u Gornjoj Lastvi jer je to sada naš novi dom. Što bi rekli meštani u prolazu: ‘ovi se odomaćili’. Pomoglo nam je neprocenjivo iskustvo i poznavanje starih tehnika gradnje Slobe Mihajlovića starog majstora i njegovog tima“.
Obnova sela, razumljivo, nije lak zadatak, pogotovo što u selu ima samo nekoliko stalnih stanovnika. “Bilo bi lepo kad bi svako obnovio svoju dedovinu, svoju kuću i oko kuće. Gornja Lastva bi zablistala, udešena i lepa … spremna da posluži kafom šetače entuzijaste i ljubitelje prirode kojih nije malo“, izmšatala je Tanja i navela da u selo svako malo neko dodje, prodje, protrči.. od lokalaca, turista, sportista, do mališana avanturističkog kluba za decu K4, koji vodi Dejan Milosević.
„Što se tiče uređnje staza i kamenog zida popločali smo ceo put, počevši od spomenika gde je jedan od ulaza u selo pa do kraja gde se završava ulica i nastavlja dalje kroz selo. Prosto nismo smeli dalje jer smo se plašili da ne uđemo u privatni posed. Pošto je počeo dosta da kliza i pada vremenom, potprli smo i zid u neposrednoj blizini naše kuće. Urađen je kako je i bilo i sad se može bezbedno proći, a obnovili smo i barbakanu na našoj međi. U selu ima još jedna i to je nešto najlepše što sam videla, ekološki zaista i lepo osmišljeno i prelepa uspomena o tome kako se narod snalazio i o čemu je razmišljao“, kazala je Nikolić i navela da je obnavljanje starih ruševina mnogo skuplje od gradnje novih objekata, ali je lepše i autentičnije.
Urađen je dobar posao jer to jedinstveno bokeljsko selo ne treba komercijalizovati. To je pogrešno, smatra Tanja Nikolić.
FOTO: Tanja Nikolić
