Crna Gora je zemlja u kojoj je krivolov svake vrste vidljiv, a država ne pokazuje volju i snagu da se efikasno bori protiv ovakve društvene anomalije.
Građanska inicijativa „Stop Krivolovu“ nastala je prije šest godina, čine je građani Crne Gore koji podržavaju svaki vid borbe protiv krivolova i nelegalne trgovine ribom na teritoriji Crne Gore.
Ova građanska akcija učestvuje u rasvjetljavanju nelegalnog izlova morskih krastavaca, koji je u našoj zemlji prisutan duži period.
Tim povodom razgovarali smo sa jednim od osnivača građanske inicijative „Stop krivolovu“ Aleksandrom Vukovićem. On je kazao da je ono što ovaj slučaj čini zanimljivim podatak da je vozilo kojim je upravljao počinioc registrovano na firmu koja se bavi preradom i izvozom morskih organizama i ima dozvolu za ovu djelatnost.
„Mi smo nažalost po mnogočemu zemlja apsurda pa i u ovom domenu gde se teško borimo sa domaćim krivolovcima, što na vodi što na moru, a evo imamo i uvezene. Posljednjih preko godinu dana na terenu se susrećemo sa mnogo prijava, sa mnogo lociranja i uočavanja ljudi koji su se naprasno počeli baviti izlovom morskih krastavaca. Kod nas su poznati kao nešto što nije za konzumaciju, koriste ih ribari za njesku i nismo se sudarali sa tim da to može biti bil.o kakva ekonomska grana trgovine ili prerade, posebno jer je kod nas njihov izlov zabranjen. Nekoliko vrsta je čak i na listi zaštićenih vrsta, što znači nikakav kontakt, dodir a kamoli izlov i prerada nisu dozvoljeni. Proteklih godinu dana na terenu, što mi što policija zaticali smo izlov krastavaca i mnogo lica je procesuirano, kažnjavano. To je poprimilo takve razmere da smo se mi zapitali o čemu se tu radi. Došli smo do infiormacije da postoji firma turskog državljanina koja je prošle godine u našoj zemlji registrovana za uvoz, preradu i kasniju distribuciju morskih krastavaca i još nekih morskih organizama. Mi smo njemu pooverovali na reč da će on iz drughih zemalja uvoziti krastavce, prerađivati ih i na kraju ih distribuirati, i čovek se time bavi. Sve do momenta kada smo u nekoliko navrata zaticali ljude kao prekršioce u izlovu, a povezani su sa tom firmom. Ovoga puta se radi o opsežnoj akciji prilikom koje je lice odbacilo veliku količinu krastavaca, a prilikom legitimisanja lica, ustanovljeno je da je vozilo registrovano na pomenutu firmu. Vrlo je jasno o čemu se radi, samo se nadamo da će ovo biti posljednji slučaj ove vrste a prvi u kome će sudstvo i tužilaštvo konačno postupiti po zakonu. Šest godina čekamo taj iskorak da se konačno postupi po zakonu, da se lice koje se bavilo izlovom zaštićenih vrsta, a ovde je nedvosmisleno utvrđeno baš to, kazni u skladu sa zakonom. Ne samo prema ovom jednom izvršiocu, to su ekipe, a to najbolje znaju stanovnici Obale Đuraševića, Krašića, Bjelila i Solila. Ta bahatost je naterala meštane Krašića pre dva meseca da se organizuju i oteraju ih. Bilo je situacija da su prilikom izlova i barke meštana oštećene.
Ovo traje preko godinu dana bar onoliko koliko mi imamo uvid u to. Ovo je nešto sa čime se suočavamo prvi put i zaokupilo nam je pažnju. Desetine i desetine kilograma je oduzeto, ali tužilaštvo nije na pravi način reagovalo.Ovaj put je sve odrađeno do detalja i nadamo se da ovoga puta lice neće biti oslobođeno ili kažnjeno bilo čim osim onim što zakon nalaže, a to je krivična odgovornost jer se radi o izlovljavanju zaštićenih vrsta. Neka se zapita onaj ko će voditi ovaj slučaj, kako je moguće da strani državljanin dobije dozvolu za preradu zaštićenih morskih vrsta. Sva ova priča je zbog toga što se trudimo da iskorenimo krivolov. Zašto dozvoljavamo da uvozimo krivolov i još ga na neki način legalizujemo. Pričamo o Evropi, bar je tamo ono što je zaštićeno apsolutno nedodirljivo. Apelujemo na nadležne institucije da se ovim slučajem da primer. Šta će nekome pola tone krastavaca? A bilo je slučajeva kada policija nije stigla na vreme , sigurno je mnogo toga promaklo u zadnjih godinu dana. Mi smo radili na ovom slučaju i polako nam počinju rasti magareće uši jer na kraju prekršioci ne budu kažnjeni. Ovde je sve jasno i molimo da se te dozvole ukinu i da sa ovim više nemamo problema, jer i bez ovoga imamo i više nego što možemo da izdržimo“, zaključuje Vuković.
Morski krastavci se u svjetskoj gastronomiji tretiraju kao specijalitet, a cijena jednog kilograma kreće se oko 3000 eura.
