Članovi Omladinskog tima Tivat gostovali su u emisiji ,,Školarac“, gdje su pričali o vršnjačkom nasilju. Na ovu temu govorile su učenice četvrtog razreda srednje škole Jelena Ašanin i Kristina Marić, student Nemanja Bošković i učenik petog razreda osnovne škole Sava Petrović.
Govorili su da je vršnjačko nasilje prisutno u našeg gradu i u školama u Tivtu.
,,Nama je jako bliska ova tema, ne moramo da idemo dalje od Crne Gore, a ni od Tivta. Zapravo smo svi mi bili svjedoci ružnih primjere vršnjačkog nasilja u našem okruženju“, rekao je Nemanja Bošković.
,,I u osnovnoj i u srednjoj školi vidjela sam svakakve vidove vršnjačkog nasilja mogu da kažem da je dosta rasprostranjeno i da se moraju neke mjere preduzeti da se to spriječi i zaustavi“, dodala je Kristina Marić.
Sava Petović složio se sa svojim kolegama iz Omladinskog tima dodajući da nastavnik treba da reaguje u ovakvim slučajevima.
,,Ja primjećujem da ima puno vršnjačkog nasilja. Vidio sam više puta i prisustvovao sam tome. Često djeca maltretiraju drugu djecu. Na taj način žele da budu u centru pažnje, misle da su tako smiješni i najgore je što se puno djece na to i smije. To nasilnicima daje na značaju i oni onda misle da su smiješni, pa sve više i više žele to da rade. Nažalost to se često pretvori u nešto gore. I ja mislim da nastavnici treba više time da se pozabave, nekad pomislim da nisu toliko zainteresovani za naše dobro. Naravno da ima i nastavnika koji mnogo razmišljaju o djeci i koji na svaki način žele da pomognu maltretiranom djetetu“, rekao je Sava.
Nemanja Bošković je ukazao na to koja djeca najviše budu odbačena:
,,Odbačeni su oni koji su drugačiji. Nekad to ima veze sa finansijskim stanjem, nekad sa stilom oblačenja. Ako je neki momak isfeminiziran ili je neka djevojka sportski tip ili ako je neko puniji, a neko mršaviji, kao i osobe druge nacionalnosti – to se sve gleda. Nasilnicima je važno da oni ispadnu bolji od nekoga na neki od tih načina.“
Jelena Ašanin je dodala kako obično reaguje kada vidi vršnjačko nasilje:
,,Isprva mi stojimo zbunjeni kao i svako drugi, ali nastojimo da reagujemo na to, bar ako dođe do fizičkog sukoba da razdvojimo ili ako dođe do verbalnog sukoba, nekako da stanemo na tu slabiju stranu. Pomognemo da se neko izvuče, da ne bude žrtva. Mi kao učenici kada se tako nešto desi često prenosemo roditeljima i razrednim starješinama, a onda budu upućeni direktor škole i pedagog, ali većina tih situacija se posle par dana zataška i kao da se nikad nije desilo i rijetko dolazi do rješenja situacije. Najčešće se nastavi vršnjačko nasilje. Jednostavno, malo se popriča, čisto da ne bude da se nije reagovalo na to, ali na kraju krajeva to se opet nastavlja“, iskrena je bila Jelena.
Nakon što su učenici ispričali ko su obično žrtve i zašto se to dešava u školama, pitali smo ih gdje vide propust, te do nasilja dolazi.
,,Mislim da je veliki propust u školama, jer nema svaka škola psihologa. U srednjim školama postoje profesori koji predaju psihologiju, ali oni nemaju uvijek vremena da porazgovaraju sa učenikom. Smatram da mediji loše izvještavaju, oni nezrelim tinejdžerima i djeci pružaju priliku da steknu medijsku pažnju kroz loše izvještavanje, a onda vršnjaci prave i pogrešne idole“, rekla je Kristina.
,,Ja mislim da je naš zakon što se tiče maloljetne delikvencije loš po svakom pitanju. Nastavnici i uprava škole možda hoće da reaguje, ali ne mogu previše da urade. Kazna koja se daje je sniženje ocjene iz vladanja što nekoga ko konstantno pravi probleme uopšte ne dotiče. Najstrožija kazna koja se može dati jeste isključenje iz škole, ali ona se daje samo kad se navrši 30 neopravdanih. Takođe smatram da nam treba adekvatniji pedagog i psiholog u svim školama, jer mi trenutno živimo u takvom dobu kada smo u krizi mentalnog zdravlja. To se vidi i po statistici – mnogo ljudi ne zna da je Crna Gora peta u Evropi po broju suicida, a 14 u svijetu“, rekao je Nemanja.
A na pitanje šta je rješenje složili su se:
,,Roditelji treba da budu realniji i da više pričaju sa svojom djecom. Treba nam bolji zakon. Bitnu stvar bih takođe da dodam što se tiče profesora i direktora škola – da se na dovode na osnovu vlasti koja je trenutno u državi, već da se bira tačno po kvalifikacijama, jer ne može svako da bude direktor škole i ne može svako da bude profesor. Isto tako mislim da kod mlađih generacija roditelji treba da imaju veću kontrolu nad tim šta im djeca gledaju na društvenim mrežama, pogotovo na tiktoku. Treba svako od sebe da krene i ako vidimo neki vid bilo kakvog nasilja bitno je da ne ćutimo i da reagujemo bilo da se nama ili nekom drugom dešava“, zaključila je Jelena.
