Premijera pozorišne predstave „Zajedno” u koprodukciji Centra za kulturu Tivat, Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad, Beoarta Beograd i Kulturnog centra Pančevo, po tekstu Ane Đorđević i u režiji Jane Maričić biće održana u nedjelju u velikoj Sali CZK Tivat u 21 sat. Tim povodom danas je održana pres konferencija u prostorijama DTV Partizan.
Direktor Centra za kulturu Tivat Goran Božović izrazio je zadovoljstvo što je u pitanju druga premijera CZK Tivat na ovogodišnjim Purgatorijama, nakon postavljanja Ćelave pjevačice u njihovoj samostalnoj produkciji, koja je, kako kaže, prošla veoma uspješno.
Božović je istakao: “Drago mi je što produbljujemo saradnju sa Srpskim narodnim pozorištem i sa BeoArtom, nastavljamo odličnu saradnju, nadam se još uspješniju od prethodnih. Imamo izvanrednu glumačku postavu, odličan tekst, scenario, imamo komad koji predstavlja realnu životnu priču. Očekujemo da će odlično korespondirati sa publikom i da će i ovaj projekat biti veoma uspješno pozorišno ostvarenje u našoj zajedničkoj produkciji. Drago mi je što će imati svoj život na redovnom repertoaru u SNP-u u Novom Sadu, a mi ćemo se svakako truditi da je što više dovodimo pred crnogorsku publiku.”
Direktor drame Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad Milovan Filipović o novom komadu kaže:”Srpsko narodno pozorište je poslednjih nekoliko godina okrenuto saradnji, posebno ka pozorišnim delatnicima iz Crne Gore, ali, ove predstave ne bi bilo da nije možda jednog jedinog privatnog producenta na ovim prostorima, koji se na ozbiljan način bavi pozorištem, a to je Boris Mišković. Sa BeoArt-om, koji predstavlja gospodin Mišković, mi smo već nekoliko puta imali zajedničke predstave, visokokvalitetne, velikih umetničkih dometa, pa smo i ovog puta na njegov predlog, zajedno sa CZK Tivat i Kulturnim centrom iz Pančeva vrlo rado ušli u produkciju predstave, posebno jer je reč o Ani Đorđević, koja je jedan od najigranijih pisaca na sceni SNP-a. Pre ove predstave, ona je napisala nekoliko tekstova za naš repertoar, a sve je počelo 2017, kada je napisala komad “Anika i njena vremena” po pripovetkama Ive Andrića. Potpuno sam siguran da će publika u Tivtu i svim drugim sredinama uživati u predstavi, jer je veoma kvalitetna, zanimljiva, sa visokim umetničkim dometima, a jednostavna, jer nije komplikovana ni produkcijski, niti za publiku. Veoma sam nestrpljiv da vidim reakcije publike u Tivtu i potpuno sam siguran da će predstava imati bogat život i da će dugo opstati na repertoaru.”
Boris Mišković kazao je da ima veliko zadovoljstvo što ponovo sarađuje sa CZK Tivat i potvrdio da ima dosta iskustva i sa novosadskom i pančevačkom kućom. Pohvalio je konferenciju za medije, koja je proljetos održana u Beogradu povodom predstavljanja turističke sezone i ponude u Tivtu, naglašavajući: “Iznijeli su takav program da niko iz te sale nije izašao ravnodušan! ja sam presrećan što u Crnoj Gori postoji grad, koji toliku pažnju posvećuje turizmu i kulturi.” Istakao je da je više puta sarađivao sa Anom Đorđević i kao sa piscem i kao sa rediteljem, smatrajući da je jedna od najtalentovanijih na ovom prostoru. O prethodnoj koprodukciji sa Tivtom na predstavi “Sitnice, koje život znače” kazao je da od prvog do poslednjeg igranja u Narodnom pozorištu u Beogradu tokom osam mjeseci nije bila ni jedna jedina neprodata karta i dodao: “Nadam se da će i ova saradnja biti zalog za neka buduća ostvarenja i saradnje. Izuzetno sam zadovoljan kako to funkcioniše, jer sve što se dogovorimo funkcioniše do poslednjeg zareza.”
Pisac Ana Đorđević kazala je da sve ljude iz predstave smatra porodicom zbog intenzivnog rada i saradnje, kao i BeoArt i SNP, te da sa Janom Maričić treći put pravi komad, čiji rad i pristup pozorišnoj estetici izuzetno cijeni:”Ja sam takođe reditelj, međutim više imam potrebu da se pomučim oko pisanja, a da Jani prepustim rad na terenu…Još nisam imala prilike da vidim samu predstavu, odnosno probu, ali uopšte ne sumnjam da će, poznavajući ekipu i temu, ovo biti predstava, koja će ići na kartu više. Tema je savremena, što je ono što imponuje publici, jer je na prvi put prepoznatljiva, a nije površna, nije samo iluistracija svakodnevnog života, nego otvara dublja pitanja, koja često stavljamo pod tepih, a tiču se porodice. nas dve smo se spirazumele da se pitanje značaja porodice i mita, koji se gradi oko nje stavi u fokus, možda malo i dramatičan i surov, ali takav da vodi ka istini i ka otrežnjenju.”
Rediteljka Jana Maričić pojasnila je da priča govori o porodičnom susretu za trpezom sedam dana nakon smrti dominantnog oca porodice: “Neposredno po obeležavanju pomena na groblju, u njegovoj kući za stolom, na ručku, nalaze se njegova supruga, sin i snaja, ćerka i zet i prvi komšija. To je jedna mentalitetska predstava. Na našim prostorima, bilo da je veselje ili pomen, koji god da je povod, okupljanje familije je jedna rizična situacija. A mi se u pozorištu bavimo rizičnim, graničnim situacijama. Za tim stolom, vrlo brzo će se zaboraviti na smrt oca i ispostavljaće se nekakve tajne i istine. To je nešto vrlo blisko i poznato publici sa naših prostora, a uvek je vredan izvor, kako humora, tako i dubljih emocija, koje će publika, nadam se, prepoznati i doživeti tokom gledanja naše predstave. Mi smo se trudili da na komunikativan, a opet za nas umetnički izazovan način ispričamo ovu priču.”
Glumica Gordana Đurđević Dimić, o ulozi udovice, koja posle mnogo godina za istim stolom dočekuje sina i kćer, sa njihovim partnerima, kaže: “Ona pokušava da sastavi nešto što se razbilo u krhotine. Sama je bila pod velikim egom svog muža, koji je nije voleo, kako sama kaže. Sad kad je dočekala da svi krenu za svojim životom, ona je u prilici da uradi nešto za sebe, a najvažnije je da iskreno govori o svom životu i sagledava ga kao neuspeli eksperiment. Naročito je teško starim ljudima kad shvate da su mnogi njihovi napori propali, naročito vezani za sopstvenu decu. Izvanredna uloga i izvanredna mogućnost za mene, da sam sanjala, ne bih mogla da smislim za sebe bolju ulogu u ovim godinama.”
Jasmina Večanski, u ulozi ćerke, ističe da igra ženu, čija je profesija vezana ka borbi za boljim društvom, a nije uspjela da ostvari iskrene i stvarne odnose unutar porodice: “Na tom ručku se, posle tatine sahrane, kao i svi drugi, ona raskrinkava. Bilo mi je vrlo zanimljivo i uzbudljivo tokom rada na predstavi i mislim da će publici biti vrlo snešno i zanimljivo sve ovo.”
Glumac Branislav Jerković zahvalio je Borisu Miškoviću na hrabrosti i istrajnosti, CZK-u i SNP-u, pre svega direkciji drame, kolegama, rediteljki i britkom peru Ane Đorđević što u ovim, “ne baš sjajnim vremenima za pozorište imaju snage, volje i hrabrosti da se bave najvažnijim temama za jedno društvo.”
Njegov kolega Jugoslav Krajnov konstatovao je da je za njega sve to jedna gorka komedija, jer će “svako ko bude gledao predstavu moći da se na neki način pogleda u ogledalu. “Sve naše porodice uglavnom imaju određene modele i određene šablone po kojima svi mi, nažalost živimo. Sve manje primećujemo jedni druge, sve prolazi pored nas, a tek kada se dese neke stvari, počinjemo da primećujemo jedni druge. Brat i sestra u nešoj predstavi su smrtni neprijatelji, a ipak se na kraju svi skupimo. Nadam se da ćemo i mi svi moći jedoga dana da se skupimo, da pogledamo jedni drugima u oči i da budemo više solidarni i empatični. da počnemo konačno da živimo ljubav, a ne stalno neku mržnju”- zaključio je Krajnov.
