U prepunoj sali Centra za kulturu Tivat sinoć je, na poziv Humanitarnog društva slijepih i civilnih invalida rata, zvijezda narodne muzike bivše Jugoslavije Mirslav Ilić priredio humanitarni koncert.
Popularni estradni umjetnik koji je proslavio svoj zlatni jubilej u radu , 50 godina, je već četvrti put sa svojim saradnicima Goranom Mitićem i Slobodanom Đurđevićem pjevao kao gost- donator za tivatsku oranizaciju.
Nakon što je pozdravila prisutne i zahvalila se pokrovitelju i sponzorima, predsjednica Humanitarnog društva slijepih i civilnih invalida rata Tivat Rajka Čavor je gostima iz Beograda uručila zahvalnice, i koncert je mogao da počne. Brojna publika je uživala u velikim hitovima folk legende, raspoloženo pjevajući i igrajući u Velikoj sali Centra za kulturu.
“Vrlo često održavam humanitarne koncerte i to od početka moje karijere. Imao sam vrlo ozbiljne humanitarne poduhvate , naročito onih 90-tih, naših najružnijih godina, ali i mnoge druge. I ne volim da od toga pravim predstave i cirkus jer to radim iz svoje lične potrebe, jer me takav angažman ispunjava kao čoveka,”rekao je našem Radiju Miroslav Ilić, nakon koncerta .
“Nikad mi nije problem vratiti se staroj publici, jer imam puno pesama koje žive dugi niz godina. Raduje me da na mojim nastupima ima mnogo mladih ljudi, jer ja sam ipak narodnjački klasik. To mi svedoči da nije sve izgubljeno, jer je inače naš autentični traicionalni folk ugrožen.
Mnogi misle, pošto sam dosta kritičan po ovoj temi , da želim da gumicom obrišem sve to što se pojavljuje u velikim
količinama u našem žanru. Nisam ja za to, jer ovo je tržište i svako ko ima šta da ponudi treba da izađe, ali pri tom niko nema pravo da zapostavi svoju tradicionalnu muziku ili novokomponovanu muziku baziranu na temeljima tradicionalne. Ni Srbija, ni Crna Gora, Hravtska,BIH, niti bilo ko. To posebno ne smemo mi, mali narodi. Tehnološki smo porobljeni odavno i ako ne sačuvamo malo svoje kulture, običaja, jezika, ko smo mi onda ?”
Za veliko ime narodne muzike iz Beograda današnje vrijeme je za mladog pjevača puno izazova i prepreka , dok je nekada sve išlo mnogo lakše :
“Nekada je bilo lakše pevati i raditi, sistem vrednosti je bio drugačiji. Kada smo mi počinjali, prepoznavali su nas kao talente, kao potencijale, imali smo podršku i lako smo trasirali sebi put. A sad u ovoj džungli, kada se svakodnevno pojavljuje po 15 novih pevača i pravaca, treba naći način da se pojaviš , da isplivaš . To je danas mnogo, mnogo teže”.
U današnje vrijeme pjevaču njegovog ranga i kova je sve teže doći do novih pjesama koje bi bile istog kvaliteta i žanra kao i sve njegove predhodne :
“Razmišljam odavno o novim pesmama za mene, ali takvih pesama koje bi ja smeo sebi da priuštim posle 50 godina držanja jednog trenda, takođe i s obzirom na moje godine, je vrlo malo, gotovo da ih nema. Autori su obeshrabreni najezdom novih zvukova i trendova , obeshrabreni su da ponude nešto svoje . Ali, vidim da je sve više od ove mlađarije, našeg pjevačkog pogona, koji navija za to da se vratimo domaćim tremeljima.”
Sjećajući se najboljih nastupa u karijeri Mirioslav Ilić kaže:
“Moj koncert za pamćenje je bio jednom davno 1984. u Mostaru, na stadionu Veleža pod Bijelim brijegom. To je bio koncert sa puno emocija i duše. Ako je zbog nečega trebalo da se bavim ovim zanatom, to je da bi nešto ovako doživeo.”
