Treća ovogodišnja pozorišna premijera u produkciji Centra za kulturu Tivat, „Oleana“ najavljena je na današnjoj pres konferenciji održanoj u DTV Partizan.
„Nakon „Ćelave pjevačice“ u režiji Jagoša Markovića, naše samostalne produkcije, i predstave „Zajedno“ u režiji Jane Maričić u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem Novi Sad, Beoartom Beograd i Kulturnim centrom Pančevo, ovo je naša treća premijera, ali druga samostalna u ovoj godini“, objasnio je direktor CZK Tivat Goran Božović :
“Po tekstu američkog pisca i scenariste Dejvida Mameta nastalom prije tri decenije, u režiji i adaptaciji Egona Savina, predstava je rađena na moderan i savremen način, vrlo prilagođen današnjem vremenu.To je intrigantan komad, ozbiljna psihološka drama koja govori o manifestaciji moralnog posrnuća i lošeg sistema vrijednosti koji je izraženiji možda više nego ikada do sada. Jedan muškarac i jedna žena, a dvije istine. Koju god stranu izaberete, vjerovatno griješite.
Imamo odličan komad koji radimo sa velikanima pozorišne umjetnosti regiona, i to ponovo sa rediteljem Egonom Savinom a premijerno sa velikanom regionalnog glumišta Branislavom Lečićem i mladom Jovanom Krstić kojoj će ovo možda biti odskočna daska u karijeri.“
Reditelj Egon Savin je izrazio zadovoljstvo što nakon predstava “Providenca“ i „Pokojnik“, treći put radi sa Centrom za kulturu Tivat:
„Reč o izuzetno slojevitom, kompleksnom i najizvođenijem komadu Dejvida Mameta . U poslednje vreme se mnogo govori o ženskim pravima i zlostavljanju žena od strane muškaraca, naravno s punim pravom, ali u ovom komadu zlostavljanje je nekako obostrano. Ako ima zloupotrebe od strane muškarca, onda je to institucionalna zloupotreba, jer reč je o profesoru Univerziteta i studentici kojoj je potrebna prolazna ocena, a onda se stvara njihov izuzetno kompleksan psihološki odnos .
Zloupotreba institucionalnih pozicija je na beogradskom Univerzitetu posljednjih godina veoma aktuelna i dešavalo se mnogo sličnih skandala gde su profesori zloupotrebljavali svoju superiornu poziciju i mogućnost da poklone ocene. Zato sam se odlučio za ovaj komad, jer je zaista aktuelan, prepoznatljiv i nema čoveka u publici koji se neće pronaći makar u jednom segmentu ove predstave.A s druge strane i zato što David Mamet pripada slavnoj generaciji američkih dramskih pisaca, zajedno sa Semom Šepardom, Tonijem Kušnerom i Edvardom Olbijem.“
Glumac Branislav Lečić smatra da u komadu ne postoje strane koje su u pravu, nego i jedna i druga zahtijevaju prisustvo publike i njihovu opciju gdje se identifikuju s čim oni misle da prođu u ovoj priči, i koja je to njihova pozicija:
“To je možda i najznačajniji deo i Memeta kao pisca i reditelja Savina koji je to tako i želeo da vidi i da konfrontira .Muško ženski odnosi su danas itekako aktuelni, ti stalni konflikti u vezama, taj uticaj i pozicije muškaraca koje oni koriste kao autoriteti, zatim ponašanje ambicioznih žena i sl.
U metodologiji rada koju je Savin sproveo meni se dopada to što smo secirali stvari iznutra i stvarali psihološku odbranu i jednog i drugog lika, ili projekciju likova na način kako bi oni branili svoj svet i svoje ponašanje.
Predstava ima tri dela, tri čina. U prvom delu je ekspozicija o tome šta se to zbilo na fakultetu, nakon čega imamo posledice tog zbivanja ili preloma zbivanja, pogotovo iz ugla studentkinje koja je došla kod profesora povodom toga da neku ocenu popravi, da je dobije na poklon . Zatim imamo treći deo u kome je završnica gde se vidi da takve pojave mogu dobijati i grupni socijalni kontekst, da predstavljaju vrstu ideologije, politike i načina ponašanja prema fakultetu kao instituciji, a to prerasta u nešto šire i postaje društveni kontekst.“
Po glumici Jovani Krstić, crno bijeli pogled na svijet koji ima njen lik- mlada ambiciozna studentkinja, njoj formira i karakter :
“Ona je ambiciozna, ali nesigurna u sebe, a samopouzdanje gradi na svojoj trpeljivosti, agilnost i mogućnosti da trpi bol i neke traume koje vuče iz svog detinjstva, i ta projekcija koja je opsesivno usmerena na profesora se pretvara u gotovo politički manifest, u dogmu. Dakle, potpuno su lični fundamentalni psihološki motivi pretvoreni u nešto što je dogmatski, što je grupno. Taj javni self ona je pretvorila u nešto što može biti vrlo opasno, jer kad svoje najintimnije motive pretvorite u nešto što dobije snagu grupe ,onda mogu da se stvore i neke ideje koje su zaista opasne.
Rad sa Savinom, a ja sam završila i režiju sa njim, bilo je nešto možda najzanačjniji u mojoj karijeri, zbog pogleda na lik, na ukupnu unutrašnjost vođenja sebe kroz lik. Ne znam da li bih mogla da za ovakav komada imam boljeg partnera od Lečića, ne samo u kolegijalnu smislu, nego pre svega u glumačkom, u jednom ovakvom spolja osušenom realizmu a iznutra jako napunjenom, jezgrovitom i eksplozivnom.”
Vesna Popović scenografkinja predstave je rekla da joj je bilo zadovoljstvo raditi na ovom komadu koji pokreće danas veoma značajne teme:
“I uvek mi je posebno drago raditi sa profesorom Savinom zato što smo neke dogme koje se tretiraju u ovom komadu, kao i pokušaj razbijanja tradicije, probali da u pozorištu uradimo i u smislu scenografije.
Mislim da je vizuelni identitet jedne predstave jako značajan i lepo je što to i festivali prepoznaju, kao što je to bilo sa mojom nagrađenom scenografijom za predstavu “Pokojnik.”
Predstava “Olena” biće premijerno izvedena u nedjelju, 19. novembra u 20 sati u Velikoj sali centra za kulturu, a repriza dan kasnije.
