Premijera duodrame Dejvida Mameta „Oleana” u samostalnoj produkciji CZK Tivat i u režiji Egona Savina održana je sinoć na Novembarskim danima. Priču o moći kroz nijansirane psihološke slojeve lika profesora Džona i studentkinje Kerol odigrali su Branislav Lečić i Jovana Krstić. Potpunu tišinu Velike sale Centra za kulturu, publika je na kraju zamijenila velikim aplauzom.
Oleana otvara brojna pitanja o obrazovanju, snovima, o identitetu čovjeka, ali prije svega o odnosu dva živa bića i njihovim slabostima, čiji se status mijenja kroz razvoj psihološke drame. Oleana je priča o opasnostima koje nosi ljudska komunikacija, u isto vrijeme propitujući moralne vrijednosti.
Reditelj Egon Savin nakon premijere pohvalio je saradnju sa Centrom za kulturu: “Zadovoljstvo mi je uvek bilo raditi u Tivtu i za Tivat. Lepe smo predstave napravili. Mislim da će i ova imati lep životni vek, naravno jako je teško raditi komad sa dva lica i održavati jednu vrstu pažnje sa dramskim komadom. Nema tu ničeg od bulevarskog i zabavljačkog. To je jedan od najigranijih komada Dejvida Mameta i ja sam više nego zadovoljan što sam ga uradio, jer retki su komadi koji imaju toliko aktuelnosti i tolku važnost, naročito u ovom trenutku krize ljudskih odnosa, muško-ženskih odnosa, nasilja u porodici, na fakultetu, zloupotrebe pozicije profesora – toliko tema značajnih za naš život i našu svakodnevicu otvara ovaj komad i ja sam zbog toga vrlo zadovoljan i mislim da će publika to prepoznati, umeti da ceni, a naravno, drama nije komedija i zabava…U pitanju je jako škakljiva i provokativna tema.”
Direktor CZK-a Goran Božović zadovoljan je onim što je komad pružio: “Mogu da kažem kao producent da smo
sasvim zadovoljni. Mi smo učinili u produkcionom smislu ono što je bilo do nas i mislim da je autorski tim opravdao naša očekivanja, da smo dobili jedan kvalitetan, višeslojan, značajan psihološki komad, koji govori o vrlo aktuelnim temama, iako je nastao prije tridesetak godina. Govori o svim onim manifestacijama društveno moralnog propadanja, koje je možda izraženije u današnje vrijeme više nego ikad. Vjerujem da će ovaj komad imati dosta igranja. Mi ćemo se potruditi u Crnoj Gori, kad god je to moguće da igramo na ovdašnjim pozorišnim scenama, a vjerujem da će još više predstava biti eksploatisana u regionu, naročito u Srbiji, vjerujem da će još više odrasti vremenom, iako je to već sad sasvim pristojno i zaista smo zadovoljni.”
Branislav Lečić o prvom igranju u produkciji tivatske kuće kulture ističe:
“Gdje god se moglo igrati u Tivtu, ja sam to obišao, ali je ovo posebno zanimljivo, jer smo ovde pravili produkciju. Mi smo radili dva meseca u Beogradu i samo sedam dana smo ovde spakovali predstavu za ovu scenu. Ona će biti i za Beograd interesantna i sledeća premijera je beogradska, videćemo još gde, nismo žurili, zato što nam je bio cilj da proizvedemo predstavu. Temeljno smo radili i jako posvećeno, to moram da kažem. Egon je jedan jako zahtevan reditelj. Duo drame sam i pre radio, a one su najteži glumački oblik. ne monodrama, jer ona pruža šansu za neki odmor, ako nađeš daha, možeš da napraviš pauzu i promeniš ritam. Duo drama je tenis, tu nema spavanja, budnost i jednog i drugog partnera mora da bude od početka do kraja. Mislim da sam u Jovani Krstić našao tog partnera i vrlo sam zadovoljan večerašnjom igrom i očekujem da ćemo još sutra da pravimo korake, jer tu ima dosta materijala. On u sebi ima i humora, cinizma, ironije, samo to treba izvući. Drama funkcioniše, sada je pitanje kako publika prepoznaje te stvari. Predstava je test, jer to su muško-ženski odnosi, pogotovo što je odnos autoriteta i nekoga ko je ispod tog autoriteta, gde se u ovom slučaju, stvar obrće, ona postaje autoritet, koji raspolaže njegovim životom. Pitanje je ko je veći manipulator i ko više dobija, a ko više gubi.”
Jovana Krstić poslije silaska sa scene kaže: “Jako sam se trudila da ne razmišljam o publici dok igramo, da ne bih izgubila koncentraciju na partnera i partnersku igru, na ono što je sadržaj ove uloge. To je kao onaj breg ispod vode. Mnogo više stvari tu ima, nego što bi po meri ukusa Egona Savina trebalo da se pokaže, a i po mom ukusu, pošto je ovo jedna psihološka drama. Imam utisak da psihološku dramu nije lako pratiti ni na filmu, a kamoli u pozorištu, naročito u ovom vrlo svedenom realizmu, gotovo filmskom. U pozorištu je mnogo teže, jer se ti mini pokreti pred kamerom lakše vide, nego na sceni. Egon je tražio da se to pokazuje samo u onoj meri u kojoj se doživljava. Naporno smo baš radili i tokom boravka u Tivtu smo svakodnevno imali duple probe, što je i emotivno naporno. Mislim da je ovo mera našeg rada, ali da će se naše reakcije i ti dublji doživljaji tek otkriti. I večeras sam otkrila neke slojeve, koje nisam na probama, pa sam uzbuđeno išla do Egona da mu to kažem. Eto, to je u kontaktu sa publikom, otkriva se nešto novo.”
Predstava ponovo igra večeras u Velikoj sali CZK-a od 20 sati.
