Predstava “Tesla – prilagođavanje anđela” odigrana je sinoć u Velikoj sali Centra za kulturu Tivat. Predstava je po tekstu Stevana Pešića nastala kao koprodukcija KaBine sa Teatrom Erato i KIC-om Zagreb.
U ulozi Nikole Tesle pojavio se Vladimir Posavec – Tušek koji je istakao da im je ovo treća sezona i 71. izvođenje.
“Ovaj trenutak u kojem se nalazi čovečanstvo danas već duže vreme me dira pa sam imao potrebu da kažem nešto na tu temu. Sa Momom sam dosta sarađivao, radili smo na televiziji, ali nismo nikada u pozorištu igrali i nekako mi je bilo prirodno da njega pozovem u ovaj projekat. Napravio sam adaptaciju tog teksta Stevana Pešića i prilagodio onome što sam želeo da kažem ovim. Dakle, razgovor između Nikole i novinara gde sam novinara pretvorio magijom u demona koji dolazi po tajnu besmrtnosti i podiže ga iz mrtvih. Pokušali smo da napravimo od ovoga triler sa dva glumca. Tesla je čovek koji je imao preko 800 pronalazaka od toga preko 300 priznatih patenata. On je sam govorio da nije nikakav pronalazač, izumitelj, već je otkrio već postojeće stanje stvari u prirodi. Mislim da ćemo Teslu razumeti jer to vreme dolazi, kao što se u predstavi i kaže, da li ćemo mi razumeti Teslu kao Teslu, to nije toliko važno jer on je razumeo ono nešto drugo za čim mi u stvari treba da tragamo i u kom pravcu treba da idemo. Kad to budemo razumeli onda ćemo razumeti i njega. Ova predstava ima i nekoliko duhovitih mesta pa mi kad igramo da bi nam bilo zanimljivije uvek čekamo reakciju na ta duhovita mesta, ali publika reaguje i posle i za vreme predstave. Imamo komunikaciju sa publikom, vidi se i u očima ljudi reakcija kada stvarno nešto prate sa pažnjom, pa klimaju glavom i potvrđuju. Smatram da sve što postoji na sceni mora da zaigra na neki način. Napravio sam priču za semenje, kojim je on hranio golubove, njih sam metaforički prikazao kao čestice svetlosti sa kojima se mi igramo. Postoji ta njegova stolica koja je nešto između prestola i neke staračke stolice, to je zadnji sat njegovog života, odnosno prvi sat smrti, pa onda publika shvati na pola da je on već umro. Volim tu funkcionalnu scenografiju i rekvizitu”.
Režiju i adaptaciju teksta potpisuje Vladimir Posavec – Tušek, kostimografiju Marita Ćopo, a scenografiju Miljenko Sekulić u saradnji sa državnim prvakom u robotici, Mihaelom Smrčekom. Za svjetla zadužen je Milan Kovačević, autor muzike je Stanislav Kovačić, dizajn vizuala uradila je Tijana Čvorak, a producent je Lidija Ivanda.
Pripremila Jelena Peričić
