Napustila nas je Bose Radonjić, dugogodišnja pravnica u Opštini Tivat. Možda i najbolja, u svakom slučaju najodgovornija. Bila je i sekretar Skupštine i sekretar Sekretarijata za društvene djelatnosti. Mnogo je pomogla Radio Tivtu, kao i nevladinim organizacijama. U svakom pogledu. Od pravnih do onih ljudskih savjeta, kakve ti dobar čovjek daje želeći da ti pomogne. I kad nismo imali isto mišljenje nije bilo svađe i rasprave. Obostrano poštovanje. Za naš radio bila je i posebno vezana. Tu su joj radili muž Đoko i sin Zoran. Poznati muzičari i omiljeni u gradu. Uostalom kao i drugi sin Dejan. Ugledna porodica Radonjić. A i Bose je došla iz isto takve ugledne porodice Banović sa Cetinja. Interesantno da oni koji su pošteni, časni, ugledni o tome ne pričaju. Time se ne hvale. Ne potežu argumente čojskog plemena da bi opravdali svoje postupke. Takva je bila Bose. I nikad se nije žalila, čak i kad je pogodila opaka bolest. Pazila je unuke, šetala po ovom našem lijepom Tivtu i razgovarala sa poznanicima. Ne o bolesti, već o životu, o djeci, o unucima, o kulturi. A razvoju kulture u Tivtu takođe mnogo je pomogla. Administracija obično o kulturi razmišlja kao trošku. Bose je i mislila i radila suprotno. Jer je voljela Tivat i željela mu sve najbolje. Kao i Crnu Goru, njenu ljubljenu otadžbinu. A ona je njen najbolji izdanak. Radna, vrijedna, časna, puna znanja i dobrih namjera. Sa tom vertikalom Cetinje-Tivat, Lovćen-Boka. Ponosan sam što sam bio njen dobar poznanik.
Sahrana će se obaviti 26. marta u 15 sati na Njegušima, u krugu porodice.
