Predstava „Slučaj virdžina“ Centra za kulturu Tivat i Kraljevskog pozorišta Zetski dom, po tekstu Stele Mišković, u režiji Dore Ruždjak Podolski, odigrana je sinoć u Velikoj sali CZK, gdje je premijera bila u novembru.
Glumac Pavle Novaković ističe za Radio Tivat da o temi komada nije znao gotovo ništa, a da publika jako emotivno i dobro reaguje, što je bio slučaj i sinoć.
“Gledao sam nekad film Srđana Karanovića, ali sam mislio da je to neki mit, da je možda bilo nekoliko slučajeva, ali nisam znao koliko je to bilo učestalo, pogotovo u našem društvu. Mi smo predstavu bazirali na istinitim događajima, na osnovu etnografske knjige o virdžinama. Izneli smo najposebnije priče i razradili ih, tako da je meni bilo stvarno šokantno da se sretnem sa njima. Svaka je različita i imale su različite profesije, tako da je bilo jako uzbudljivu raditi ovakvu temu. Mislim da je ovo čak i prva predstava, koja problematizuje tu temu, što je pogotovo značajno za Crnu Goru, da se priča o tome uopšte. Mi smo se trudili da se držimo donekle fakata i da uradimo polu-dokumentarno, uz neke naše dodatke. meni je bio zanimljiv sklop razmišljanja mladog Hase i taj princip da moraš da držiš imanje, jer je zemlja bitna… To imanje bi žene izgubile, jer nisu imale prava da budu vlasnice.
Dakle, različiti su slojevi, zašto je neko postao virdžina. Tog Hasa je odgojila jedna virdžina i on je postao milioner, bio je vlasnik 54 stana na Menhetnu, a sve je stekao svojim radom. To je prava šampionska priča. Mislim da je predstava topla, emotivna, malo i stresna, a nadam se da je publika uživala. Mi smo inače bili iznenađeni koliko dobro publika prima komad, pogotovo žene, mada i muškarci. Uvijek budu ovacije, ljudi ustanu, vidim da priča iskreno pogađa publiku”, kaže Pavle.
Zanimljivo je što je Nasan Haso Deljanin, koga igra Novaković, bio ugledan građanin Njujorka, a preminuo je nekoliko dana prije tivatske premijere predstave. U Ameriku je stigao 1968. iz Gusinja, a jedan je od osnivača Islamske zajednice i kulturnog centra Plav i Gusinje u Njujorku.
O situaciji danas, Novaković ističe da ima puno drugih problema i naizgled prečih tema, ali da je drugačije ako proširimo sliku.
“Mislim da ovo nije samo priča o virdžini, več i o položaju žena u Crnoj Gori i danas. Mislim da tradicija ima veliki uticaj, iako se položaj žena jeste promijenio i ide na bolje. To je definitivno, ali su i dalje tradicija i patrijarhat jaki u našem društvu. I dalje su žene u podređenijem položaju! Prosto, tradicija je ukorijenjena u nama.”
Mladi glumac naglašava da i danas ima puno slučajeva nasilja prema ženama, čak i ubistava i da je o tome teško i govoriti.
“Kao muško dijete, mogu da kažem, jer imam to iskustvo, da je blagodet da si muško, pogotovo kad se ima u vidu majčin odnos prema djetetu. Žene imaju neki drugi put, iako je danas sve modernije i došlo je do emancipacije, a o tome svakako treba da se priča. ”
Pavle Novaković zaključuje da predstava otvara brojna pitanja i da nudi puno slojeva, a da bi mnogi trebalo da se pozabave odgovorima.
