Naša sugrađanka Tanja Nikolić javlja nam se sa dvomjesečnog putovanja po Aziji, tokom kojeg nam je već prenijela utiske sa Tajlanda, Kambodže, Vijetnama, Kine, Japana i Južne Koreje. Ovog puta prica o Tajvanu i upoznaje nas s ostrvom koje proizvodi 68% svetskih čipova istovremeno balansirajući na geopolitičkoj karti svijeta:
“Tajvan je ostrvo koje se na mapama sveta često pojavljuje sa zvezdicom i fusnotom, teritorija pod stalnim znakom pitanja. Ostrvo koje se često opisuje kao politički spor, a zapravo izgleda kao da ga je neko dizajnirao po receptu: Uzmite mir Azije, dodajte malo američke tehnologije, pospite je japanskom organizacijom i začinite kineskim jezikom.”
Njihov kruzer je pristigao u luku jednog jutra s nebom tako vedrim da gotovo bole oči, opisuje Tanja:
“Temperaturu bolje i ne pominjati, ona vlažna azijska vrelina koja vas obavija poput mokrog peškira. Ali Tajvanci funkcionišu kao da je prijatnih 23 stepena.”
Prva destinacija je sjeverni dio Tajpeja, odlaze do veličanstvenog Điantana. Palata u tradicionalnom kineskom stilu podignuta kao svetilište za 330.000 palih vojnika:
“Imamo sreće, stigli smo baš na vreme da prisustvujemo ceremoniji smene straže. Ko je video britansku kraljevsku gardu ili grčke evzone i mislio da su teatralni, nije video ništa dok ne vidi tajvansku smenu. Vojnici u besprekorno belim uniformama s kacigama koje sijaju na suncu izvode koreografiju toliko preciznu da bi pobedila na svetskom prvenstvu u gimnastici. Svi su kao jedan, ni treptaj van ritma, kao da pred nama nije odred ljudi već savršeni mehanizam švajcarskog sata. Nema govora, nema muzike. Čuje se samo tiho lupkanje potpetica o mermerni pod i povremeni zvuk metala o metal dok puške menjaju položaj. Publika ne tapše. Atmosfera je kao u hramu. Disciplina ugrađena u svaki pokret govori o tajvanskom karakteru više nego istorijski udžbenici.”
Čang Kaj Šek i paralelna država
Od Điantan palate put ih vodi do Memorijalnog centra Čang Kaj Šeka.l:
“Čang Kaj Šek, vođa kineskih nacionalista, 1949. godine pobegao je pred Maovim komunistima sa preko dva miliona sledbenika. Vladao je Tajvanom čvrstom rukom sve do svoje smrti 1975. godine, a nakon njega sin Čiang Čing-kuo nastavio je vladavinu sve do 1987. Plan je bio privremeno se skloniti dok se ne povrati vlast nad kontinentalnom Kinom. Umesto toga, sagradio je paralelnu državu. Taj period vojne diktature ili ‘Belog terora’ trajao je do 1987. godine.”
Kroz ogromna vrata memorijalnog centra vidi se široka avenija koja vodi do Predsjedničke palate:
“Za razliku od tradicionalnog stila memorijalnog centra, ova građevina je mešavina kolonijalnog nasleđa i modernih elemenata, cigleno-crvena fasada sa belim detaljima koja podseća na period japanske okupacije. Danas je to kancelarija predsednika koji svakog jutra dolazi na posao kao i svaki drugi službenik, bez pompe, crvenih tepiha ili zatvaranja ulica. Limuzina stane, vrata se otvore, predsednik uđe u zgradu. Detalj koji govori mnogo o pragmatičnom duhu ove nacije.”
Taj isti pragmatizam provejava kroz sve pore tajvanskog društva:
“U proseku, na 1000 stanovnika dolazi 13 inženjera. Sa samo 23 miliona stanovnika, ovo malo ostrvo proizvodi neverovatnih 68% svetskih čipova. Tajvanci to zovu ‘silicijumskim štitom’, jer ako proizvodiš komponente bez kojih moderni svet ne može da funkcioniše, manje su šanse da će te neko napasti.”
U starom dijelu grada, gdje klima uređaji vise sa fasada poput metalnih izraslina a kablovi stvaraju komplikovane mreže iznad ulica, našli su restoran sa vrućim loncem :
“Velika metalna posuda podeljena na dva dela: jedan sa blagom, svetlom supom, drugi sa tamnocrvenom pikantnom tečnošću. U jednom trenutku dolazi robot do našeg stola. Pravi robot. Na točkićima, sa ekranom, tacnama i mehaničkim osmehom. Donosi nam činije sa đumbirom, kimči, tofuom, pečurkama, ljutim paprikama. Sve ubacujemo u bujon koji ključa u sredini stola. Ukusi eksplodiraju u ustima, pikantno, slano, slatko, kiselo, sve se meša u simfoniju koja se menja sa svakim zalogajem. Konobar od krvi i mesa pojavljuje se samo kad treba dopuniti lonac sa supom. Kao kakav vodonoša, nečujno se prikrada, dodaje još vrelog bujona i diskretno nestaje. Taj spoj tradicionalne hrane i futurističke usluge savršeno odslikava tajvanski duh.”
Poslednja destinacija bila je zgrada Tajpej 101, nekadašnja najviša građevina na svijetu:
“Lift nas katapultira prema vrhu neverovatnom brzinom, preko 60 kilometara na sat. Za manje od minute, već smo na 89. spratu. Sa ove visine, Tajpej izgleda kao pažljivo razrađen mikročip. Planine na horizontu čuvaju grad kao drevni stražari, delimično skrivene karakterističnom tajvanskom izmaglicom koja se spušta sa planinskih vrhova i meša sa toplim gradskim vazduhom, stvarajući zlatkastu koprenu. U daljini vidimo džepove poljoprivrednog zemljišta, zaostavštinu vremena kad je ostrvo proizvodilo više pirinča nego čipova. Sada je obrnuto. Unutar ovog tornja visi ogromni damper, zlatna kugla teška 660 tona. Odmah se nameće simbolika .Ovaj damper je Tajvan u malom, okružen silama mnogo većim od sebe, pod pritiskom prirodnih i političkih oluja, ali uvek u pokretu, uvek prilagodljiv. I metafora bambusa postaje jasnija, bambus se savija pod naletima vetra, ali se retko lomi.”
Pred povratak na kruzer, kupili su kutiju oolong čaja kao suvenir.
“Prodavačica objašnjava da se kvalitetan oolong preliva vrućom vodom više puta, prvi put za miris, drugi za ukus, treći za dušu. Svako natapanje otkriva novi sloj arome, novi aspekt iskustva. Tako i ovo ostrvo, što ga više upoznaješ, to otkriva više slojeva.
Prvi sloj je turistički vidljiv, čisti grad, efikasan prevoz, ljubazni ljudi. Drugi je istorijski i kulturni, složeni identitet oblikovan kineskim nasleđem, japanskom kolonizacijom i američkim uticajem. Treći, najdublji, je filozofski, simbol bambusa koji se savija, ali se ne lomi.
Tajvan je ostrvo koje ne mora da se dokazuje, ono jednostavno jeste, postojano, smireno, samosvesno. Usred geopolitičke oluje, ono stoji kao klatno, možda se ljulja, ali je i dalje tu. Pozdrav sa ostrva večitog veta sledeća stanica – Filipini. Ne propustite “Putovanja” na talasima Radio Tivat i na njihovoj vebstranici.”,zaključuje naša saradnica.
