Dugo najavljivani šesti album grupe Who See, „Parlatina“, trebalo bi da bude objavljen u septembru. Iako je njegovo izdavanje prvobitno najavljivano za maj, pa jun, ljetnja sezona i brojne obaveze pomjerile su planove, a članovi benda odlučili su da albumu posvete vrijeme koje zaslužuje.
O „Parlatini“, koja donosi 18 naslova, odnosu prema muzici, gostima na albumu, potrebi da se pruži prostor mladim i manje poznatim izvođačima, stanju crnogorske hip-hop scene, ali i o tome šta ga i danas inspiriše da piše, za Radio Tivat govori Dejan Dedović.
„Sve se zna, samo se ne zna kad će izaći“
Radio Tivat: Najavljivali ste novi album prvo u maju, pa u junu….Kada izlazi „Parlatina“?
Dejan Dedović: Eto, vidiš, dobro si to primijetila. „Parlatina“ – dali smo joj ime, dali smo joj cover, sve se zna, samo se ne zna kada će izaći.
Najavljivali smo je nekako za maj, pa za jun, ali onda, kada nas je uhvatilo ljeto i ljetnja mašinica, shvatili smo da jednostavno nemamo kapaciteta da je poguramo u etar.
Malo smo zakazali sa jednom pjesmom, odnosno nijesmo dovršili jednu pjesmu što se tiče edita, mastera i miksa. Onda smo rekli: „Ajde, dobro, ništa, idemo u septembar.“
Tako da je, po posljednjim planovima, septembar. A septembar definitivno, jer se ljetnja sezona nastupa bliži kraju i onda ćemo imati itekako vremena.
Malo smo se i zaželjeli studija. Da ne budemo na točkovima, nego da možemo fino sjesti za kompjuter, pustiti malo muziku na zvučnike i raditi u miru.
„Želimo da na prvom slušanju prepoznaju ko smo“
Radio Tivat: 18 je numera na „Parlatini“. Negdje sam čitala da si izjavio da ti je ovo možda i najdraži uradak do sada. Kada podvučeš crtu ispod svega što ste radili, šta je ono što najviše želiš da slušalac ponese nakon prvog slušanja ovog novog albuma?
Dejan Dedović: Znači, 18 je naslova, od kojih je jedan intro, kao uvod. Nije pjesma, nego je intro.
A sad imamo jednu škakljivu pjesmu. Ne škakljivu što se tiče poruke ili da nas je strah od nečega ili od nekoga, nego škakljivu u smislu – treba li nam takva tema ili ne. Pa se sad još uvijek pitamo da li da je stavimo u playlistu ili ne.
A što bismo željeli na prvo slušanje? Željeli bismo da slušaoci dobiju utisak da smo to baš mi. Da na prvom slušanju prepoznaju ko je to i kažu: „Evo ih ovi pravi stari Who See, na koje smo navikli.“
Radio Tivat: Da li je to razlog zbog kojeg kažeš da ti je ovo najdraži album?
Dejan Dedović: Pa, jedan od razloga, definitivno.
Nismo odavno bili skroz svoji. Iako smo kroz sve ovo vrijeme imali taj naš prepoznatljivi pečat, dopunjavali smo se, nadograđivali i nekako „upgradeovali“ sa žanrovima, tako da je bilo dosta šarenila.
I ovoga puta će biti šareno, ali čini mi se da smo nekako dosta bazični što se tiče stila i prepoznatljivosti.
Radio Tivat: Jedva čekamo „Parlatinu“ – sve na jednom mjestu.
Dejan Dedović: I mi isto tako. Zaista smo dosta radili, puno truda je uloženo i imamo dosta gostiju na albumu. Dosta poznatih i nepoznatih imena.
Kao i uvijek, trudimo se da afirmišemo neke ljude za koje mislimo da su zaslužili prostor. Tako da i ovoga puta djelujemo tako.
A osim njih, imamo i asove stare.
Biće dosta zanimljivo i šareno.
„To je naša dužnost“
Radio Tivat: To je ono što se, bar meni, kod vas itekako dopada. Dajete prostor nekim totalno nepoznatim imenima. Nije mala stvar pjevati sa Who See. S vaše strane je itekako za pohvalu to što radite, što dajete prostor i vrijeme tim ljudima.
Dejan Dedović: To je naša dužnost. Tako bi trebalo svi da rade, bez obzira kojim se poslom bavimo.
Ako smo, ne znam, hirurzi, dobro je da posvetimo vrijeme mladim hirurzima, da od njih napravimo dobre ljekare koji će sjutra da doprinesu društvu.
Tako isto mi mislimo da možemo da doprinesemo mladim reperima ili muzičarima – da im objasnimo neke stvari iz našeg iskustva i da im već na neki način pomognemo da im bude lakše.
Jednostavno, jer je i nama isto tako neko pomogao.
Radio Tivat: Kad bi svi razmišljali kao vi… Da ti ne pričam da nama, naprimjer, umišljeni celebrity nije htio dati intervju jedne zime sa koncerta, a čovjek nema ni jednu svoju stvar. Pjeva tuđe pjesme, pa onda zamisli to.
Dejan Dedović: Aha, znam tačno o kome je riječ.
Ali dobro, ajde. To su neke greške, treba biti tolerantan. I neke stvari se uče. I vaspitanje se uči i vremenom ti dođe iz dupeta u glavu da se tako izraziš.
Mada je u momentu loše. Imamo i mi takvih situacija, to je situacija gdje nam nekad neko nije nešto htio pomoći.
.„Mi se i dalje trudimo da doprinesemo stvaranju scene“
Radio Tivat: Who See su već odavno mnogo više od muzičkog projekta. Postali ste dio bokeljske i crnogorske kulturne slike. Da li vam se danas, kada pogledate unazad, čini da ste više vi oblikovali tu scenu ili je ona oblikovala ipak vas?
Dejan Dedović: Sad je to možda nezahvalno da ja govorim o tome, jer scena je u razvijanju i dalje. Ne možemo je zasigurno nazvati scenom, makar kada govorimo o muzičkoj priči crnogorskoj.
Mi se i dalje trudimo da stvorimo tu scenu. Ne da je mi stvorimo, nego da doprinesemo njenom očvršćavanju i nekako da joj damo potporu da stabilnije stoji na svojim, onako nestabilnim nogama.
Mi smo, kao što i sama znaš, mala zemlja sa pola miliona stanovnika. To je na nivou statističke greške.
Šta sad, koliko muzičara tu ima, onda od njih koliko ima kvaliteta i tako dalje. To je sve diskutabilno.
Ali ja sam ovako pozvan da pričam o hip-hop sceni koja se rapidno poboljšava i razvija i mislim da smo na pravom putu, a tu smo i te kako doprinijeli i vrlo nam je drago zbog toga.
Surađujemo sa svim našim kolegama u zemlji i vrlo rado pomognemo, a i oni su pristupačni kada mogu s nama da rade.
Tako da se iskreno nadam da će to za koju godinu biti dosta, dosta ozbiljnija priča nego ono što smo navikli ovih godina.
„Mislim da se danas muzika sve manje sluša“
Radio Tivat: Danas se muzika sve više sluša kroz singlove i te kratke formate, dok album traži vrijeme i pažnju. Zašto ste ipak odlučili da „Parlatina“ bude veliko, zaokruženo izdanje? Šta album danas može da kaže, a što pojedinačna pjesma ne može?
Dejan Dedović: Ja mislim da se danas muzika sve manje sluša uopšte.
Tu su sada formati društvenih mreža, TikTok, Instagram i tako dalje, ti scrollovi… Imaš živaca da poslušaš nešto od 10–15 sekundi i to ti je previše.
Mislim da su mnogi muzičari, pogotovo mlađi, ukapirali taj format i sada prave sadržaje te dužine, bukvalno.
Ne znam, mi smo stara škola. Možda je ta odrednica – stara škola – presudna da se odlučimo za album.
A opet, s druge strane, kada radimo, kada sjednemo da radimo, napravimo 50 pjesama, od kojih napravimo odabir i svedemo ih na 15-ak. I onda to možemo nazvati albumom.
E sad, da li smo mi spremni da doziramo to, da recimo svaki mjesec izbacujemo po jedan singl? Možda bismo i na to bili spremni.
Ali kad držiš nešto u šteku, kad obraćaš pažnju svako malo na to, to ti dosadi. I onda ni sam više ne znaš koliko je ta pjesma dobra.
Imali smo iskustava ranije. Recimo, nismo htjeli „Reggaeton Montenegro“ da stavimo na album.
Pa nas je Zonjo kumio i molio da promijenimo mišljenje i na kraju se ispostavilo da je dobro što smo je stavili na album.
Radio Tivat: Ali nekako „Reggaeton Montenegro“… Niste mi to vi.
Dejan Dedović: Pa jeste, tačno. To je glavni razlog zašto nismo htjeli da je stavimo na album.
To je bila šala u studiju između dvije naše pjesme.
Radio Tivat: Znao je Zonjo.
Dejan Dedović: Jeste. Znao je Zonjo zašto. Da, naravno. Dosta iskusan.
Na našoj sceni iskusan je i što se tiče video produkcije i audio produkcije, tako da zna ovo što čini.
A što se tiče našeg albuma, ovo je šesti po redu.
Kao što sam rekao, biće u septembru i od tog momenta pa nadalje pretpostavljam da ćemo i mi proizvoditi singlove, da nećemo baš gomilati pjesme, ono da proizvedemo, ne znam, 56 pjesama.
Nego sjednemo, napravimo pjesmu, vidimo je li dobra. Ako jeste – šibaj. Ako nije – delete. Idemo na drugu.
„To je moj način da se izrazim“
Radio Tivat: Kada se ugase reflektori, kada se završi koncert i nestane sva ta buka oko muzike, šta je za tebe danas najveći razlog da i dalje sjedneš, napišeš stih i napraviš novu pjesmu?
Dejan Dedović: Isto pitanje bi se možda moglo postaviti i pjesnicima koji ne pišu pjesme za muziku, nego prave zbirke pjesama. Ili, recimo, scenaristima ili rediteljima.
Isto, potpuno isto. Ono što ih gura da onda opet…
Iako prođu sve ono vrijeme dok ne naprave projekat i dok ga ne završe i izbace u javnost.
Znači, poznajem sve te ljude, sva ta zanimanja. Znam koliko patnje tu ima i kroz šta sve prolaze, ali opet ih tjera onaj nemir.
A to bih ja rekao zbog toga što je to u stvari moj način da se izrazim u ovoj svakodnevici, osluškujući zadovoljstva i nezadovoljstva građana, familije, prijatelja ili društveno-političke situacije i tako dalje.
Sve to meni daje neku inspiraciju.
Da mogu da napravim, da zaokružim to oko nekog naslova. Da se zaokruži neka priča koja bi eventualno mogla da bude prihvaćena.
Radio Tivat: Kao kad moraš nekome da se požališ, moraš s nekim nešto da podijeliš. Jesam u pravu?
Dejan Dedović: Eventualno, eventualno. Vrlo blizu.
Ako nisi u pravu, vrlo si blizu.
To je ta moja platforma, je li tako?
Neki ljudi koriste Facebook da bi pisali i da bi to izašlo iz njih. Neki ljudi pišu kolumne, neki su novinari, neki su tekstopisci, pjesnici, ali u suštini svi se vrtimo oko jedne te iste stvari.
Svi kritikujemo društvo, svi iskazujemo to neko naše zadovoljstvo. Neki su u pravu, neki nijesu, neki manje, neki više.
Uglavnom, da zaokružimo – to je ta moja platforma u kojoj sam najkomotniji, najkomforniji da iznesem sve ono što mi je na pameti.
Ne mora da bude autobiografski. Mogu da se stavim u ulogu, kao, recimo, što je pjesma „Bar Bari“. Pa nijesam ja, zaboga, išao u Italiju i krao, ali jesu mnogi moji sugrađani.
Tako da sam ja primijetio taj fenomen i opisao ga.
A u priču sam bio… Ispričao sam priču iz prvog lica.
Znači, mogu čak i da izmaštam.
Uglavnom, kritika je ono što me najviše zanima.
Foto: Privatna arhiva
