Naša sugrađanka Jelena Kvaščev, koja se bavi različitim scenskim formama, gostovala je u poslednjem Rdio suncobranu u ovoj sezoni. Posebno je poznata po grupi „Statisti Boka“, koja danas okuplja oko 2.000 članova. Iza njih je burno ljeto ispunjeno snimanjima filmova i serija, a među najznačajnijim projektima je i ljetnji specijal „Igre sudbine“, sniman u Tivtu.
O iskustvima sa seta, kao i o drugim projektima kojima su obilježili ovo ljeto, razgovaramo sa Jelenom, ali i sa Draganom Lakovićem, diplomiranim producentom i organizatorom u CZK-u Tivat, koji je i sam imao ulogu u „Igri sudbine“.
Jelena, ovog burnog ljeta radila si na više frontova. Statisti su učestvovali na različitim snimanjima, a posebno značajan bio je angažman na ljetnjem specijalu „Igre sudbine“, koji je mahom sniman u Tivtu. Koliko je bilo zahtjevno?
Upravo tako, mi nikad ne odmaramo, čak ni leti. Ove godine nam je „Igra sudbine“ došla u Tivat i radili smo na raznim lokacijama. Bilo je zaista fino i uzbudljivo. Bio je mali broj statista, ali zaista odabranih, tako da će biti zanimljivo da gledamo ambijente iz našeg divnog grada.
U seriji učestvuju i naši glumci Matija Grabić i Una Gotesgreber, a ti se ovog puta nisi pojavila pred kamerama?
Ne, ove godine nisam, zbog drugih obaveza koje sam imala. Bilo je ranijih sezona kada sam i ja bila ispred kamera, ali sada sam se bavila stvarima izvan scene. Ekipa je bila mala, ali odabrana i imali smo jedno fino, korektno druženje i rad na setu.
Učestvovala si i u izvođenju opere „San o Mikrokozmi“ Mione Cvijović sa vokalnom grupom Gradskog hora „Jadran“ na Tivat Music Festivalu. Koliko je to bilo lijepo, a koliko zahtjevno?
Da, to nam je svima bilo veliko zadovoljstvo, a meni posebno što sam bila odabrana da svojim glasom doprinesem toj operi. Bilo je poprilično naporno, jer smo radile skoro svakog dana dio jula i avgusta. Trudile smo se da sve uradimo što bolje i da opravdamo povjerenje naše mentorke Andree Orlando Tripović, kompozitorke Mione Cvijović i Gradskog hora „Jadran“. Bilo je jako lijepo na izvedbi u Gornjoj Lastvi 7. avgusta.
Ti si diplomirala solo pjevanje u Milanu, radiš kao frizerka, a film i pozorište su tvoja treća ljubav. Grupa „Statisti Boka“ u međuvremenu je narasla na oko 2.000 članova. Kako sve to uspijevaš?
Jeste, grupa je brzo narasla. Zahtevno je, ali je nešto što istinski volim i zato uspevam. Imali smo dosta filmova i serija, a prošla godina nam je bila posebno burna jer smo radili na nekoliko frontova.
Na Filmskom festivalu u Herceg Novom prikazana je prva epizoda serije „Ljuljaj me nežno“, u kojoj su takođe učestvovali Statisti Boka. Zna li se kada će serija krenuti?
Ne znamo još, to iščekujemo. Nadam se da će biti u oktobru ili novembru. Tu sam imala uglavnom oko 80 statista svakog dana i radili smo konstantno četiri meseca. Bilo je naporno, ali smo i uživali i jedva čekamo da serija krene.
Tu je i film „Crna truba“ Bojana Stijovića, koji je osvojio dvije nagrade. Kakav je bio rad na tom projektu?
Zaista sam ostala zatečena, jer je i to bilo jedno od napornih snimanja. Kada smo odgledali film, bilo je i smeha jer smo se prisetili svega što nam se dešavalo na setu. Bilo je čak i suza radosnica. Sve je bilo pomešano i veoma emotivno.
Radila si i na drami „Elma i vrh igle“, po knjizi Rasima Gutića.
To je bila njegova životna želja da napravi dramu po toj knjizi. Zaista je dirljiva priča. Radili smo prošle godine u Plavu, a ja sam igrom slučaja imala tri uloge i radila kao pomoć. Bila je to mala, odabrana ekipa, uz dvije glumice iz Teatra 303 i našeg prijatelja Petra iz Beograda. Radili smo srcem i nadam se da će Rasim imati želju da to prikaže i ovdje.
Učestvovala si i u projektu „I MI Boke“, koji promoviše servise podrške mladima sa invaliditetom.
Mene je pozvao Dragan Buzdovan, preko Teatra 303, i naravno da sam sa zadovoljstvom prihvatila. Zaista treba promovisati tako nešto. Bila je mala, odabrana ekipa, radili smo i uživali. Više Tivćana je učestvovalo. Mislim da Tivat ima jako fine i kvalitetne lokacije za snimanje, a imamo i dosta dobrih ljudi.
Jelena, ti si bila iza scene i organizovala statiste, a Dragan je ovog puta imao priliku da iskusi set i iz ugla glumca. Dragane, kako je tebi bilo na snimanju „Igre sudbine“?
Dobio sam poziv od Dušana Kovačevića. Nas dvojica smo klasići – on je studirao glumu, a ja sam godinu iza njega upisao produkciju na Cetinju. Znamo se gotovo cijeli život i već smo imali zajedničko iskustvo na seriji „Fore i fazoni“, koja se snimala u Budvi.
Dušan je sada bio reditelj, a ja sam dobio ulogu sa malo većim zadatkom. Imao sam tekst i četiri snimajuća dana. Lijepo iskustvo. Sa producentske strane dobro je shvatiti koliko glumci imaju naporan posao, posebno kada se snima po 12 sati dnevno, na velikim vrućinama i kada se scene vraćaju.
Šest strana teksta nije malo, pogotovo bez probe sa kolegom?
Nije. Mislim da od fakulteta nisam učio napamet ništa. Glumio sam Čeha i imao duo scenu sa kolegom koji je glumio Rusa, a koji je bio u Podgorici. Mi smo se našli tek na snimanju. Ja naučim svoj tekst, ali mi treba njegov šlagvort da bih nastavljao dalje. Bilo je izazovno, ali lijepo iskustvo.
Možda je najteže kada uradiš najbolje što misliš da možeš, a onda mora ponovo?
Meni se čini da bih uvijek ponavljao. Nikad nisam prezadovoljan. Uvijek mislim da može bolje – možda sam zaboravio rečenicu ili prerano ušao. Srećom, radio sam sa profesionalcima, Simom Trebješaninom i Bojanom Grabovac. Kada vidim da su oni zadovoljni, onda mi je lakše.
A nakon ovog iskustva – da li bi volio da dobiješ neki novi glumački poziv?
Sve zavisi. Svakako je dobro shvatiti koliko je teško glumcima. Lakše mi je nekako kada sam producent ili iza kamere. Na setu smo na suncu, 40 stepeni, treba da se koncentrišeš na tekst, kadar, kuda ulaziš, kuda izlaziš. Zaista je zahtjevno.
Ti si i ranije bio na sceni – statirao si u predstavama CZK-a Tivat?
Jesam. Radio sam rekvizitu u „Mirandolini“, a statirao sam i u „Novecento – Boka hotelu“, sa Vojom Kaluđerovićem, još prije Akademije.
Ja sam veliki tremaroš i štreber. Volim da sve bude školski, ali pozorište je živo i uvijek je drugačije.
Jelena, kada pogledaš sve što je iza vas – statisti, filmovi, serije, pozorište, muzika – šta očekuješ od narednog perioda?
Nadam se da će biti još serija i filmova i da će moji statisti imati priliku da rade, da se druže i da uživaju. Mislim da imamo šta da ponudimo i da Tivat i Boka tek treba da pokažu koliko su zanimljivi filmskim ekipama.
