Dr Dragoljub Acković: U svijetu živi 25 miliona Roma

Дани културе и историје Рома, манифестација је која је обиљежена  низом програма у организацији Народне библиотеке Будве, Секретаријата за друштвене дјелатности Општине Будва и Демократског ромског центра. Отварањем изложбе „Наша Палестина” Горана Ива Мариновића на тргу испред Старог града отпочео је програм, а изложене фотографије треба да укажу свим суграђанима и посјетиоцима Будве да црногорска туристичка метропола има и своју другу – на неки начин скривену и тужну страну као и да разоткрију социјалне проблеме који су се нагомилали посљедњих деценија у нашој општини, и пошаље свим одговорним институцијама позив за јачање социјално одговорне политике, како на локалном тако и на државном нивоу. Програм је настављен у Академији знања округлим столом са темом „Хиљаду година од доласка Рома на Балкан“, поетском вечери и изложбом слика пјесника и сликара Ивана Тоскића. На округлом столу говорили су: генерални секретар Свјетске уније Рома др Драгољуб Ацковић, редовни професор Филолошког факултета у Никшићу др Миодраг Јовановић, затим пјесник, публициста и директор Радио Тивта Драган Попадић и пјесник, сликар и директор Демократског ромског центра Иван Тоскић. Изложбу је отворила и уводну ријеч на манифестацији имала секретарка Секретаријата за друштвене дјелатности Љиљана Пјеротић. Присутне је поздравио предсједник општине Будва Марко Бато Царевић. Поклон књиге предсједнику и Народној библиотеци уручио је генерални секретар Свјетске уније Рома Драгољуб Ацковић.
У сарадњи са подружницом општинске организације Црвеног крста Будва организован је превоз заинтересованих припадника ромске популације из насеља Палестина на ову културну манифестацију.
Предсједник Општине Будва Марко Бато Царевић је истакао да су Роми наше комшије, те да са њима имамо један фин и коректан однос, да је то популација која често живи на маргини и да су Општина и он као предсједник спремни да рјешавају тај проблем у насељу Палестина: „покушаћемо да једноставно створимо услове који су достојни човјека, јер до сада то нису били услови достојни човјека и то је велика грешка свих људи који су били на позицијама у Општини, свих нас заједно као друштва, …но, упркос процедурама желимо да то трајно и квалитетно рјешавамо сада, на добром смо путу и имамо добрих идеја и сматрам да господин Мариновић има један сјајан пројекат, но о том потом. Ми ћемо то усаглашавати са вама на терену, но битно је да створимо законске предуслове да можемо ући у конкретни пројекат рјешавања стамбеног питања и простора за едукацију гдје би дјеца већ од малих ногу могла да се едукују, укључују и интегришу у заједницу” – поручио је предсједник Царевић званично Ромима на отварању манифестације.
Секретарка Секретаријата за друштвене дјелатности Љиљана Пјеротић је истакла да се програм Дана културе и историје Рома реализује у циљу промоције ромске културе и ромског културног идентитета: „Секретаријат за друштвене дјелатности Општине Будва овим уједно и најављује израду Локалног плана за интеграцију Рома и Египћана на подручју Општине Будва за период 2019 – 2023. године, са циљем побољшавања услова живота ромске популације и њихове што потпуније и брже интеграције у савремено друштво. Предсједник Општине Будва, Марко Царевић је 10. априла потписао одлуку о приступању и изради овог документа тако да ћемо у наредном периоду радити на утврђивању оквира за реализацију активности које ће имати као циљ побољшање услова живота, јачу, бржу, бољу, ширу социјалну интеграцију ове популације.” Она је истакла да овај празник треба да нас подсјети да свим грађанима омогућимо право на пристојне услове живота и право на једнако учешће у развоју заједнице.
Генерални секретар Свјетске Уније Рома, др антрополошких наука из Београда и предавач Културе Рома др Драгољуб Ацковић је истакао да данас у Европи након хиљаду година од расељавања из Индије живи око 25 милиона припадника ромске народности и навео је примјере гдје се погрешно представљају подаци о броју Рома, те да је ромска популација највеће мањинска популација у Европи. Ромски народ има очувано све оно о чему се мало зна: историја, култура, вјеровање, обичаји, језик… „Током ових 1000 година ветрометине колико проведосмо на овим европским просторима проведосмо, јер ми своје градове, облакодере, стамбене блокове, факултете и много тога што сви народи имају, ми немамо… Искрено речено, ромска полпулација није неписмена популација како то многи знају да кажу. Срби су 1865.године имали Библију преведену на српски језик; у Шпанији су Роми превели Библију на сопствени језик 1827.године. Треба знати и то да је на југу Србије у Белој паланци пре тридесетак година било 50 ковачких радњи, треба знати да су Роми у многим документима записани као веома добри, вредни и корисни мајстори… Кажу да је троје Рома било и на Колумбовим бродовима када су ишли да откривају Америку, као и да је 1362.године у Дубровнику било 50-ак ромских породица које су позајмљивале злато и новац српским породицама” – изнио је ове и многе друге податке о Ромима др Ацковић на основу архива и фотографија. Он је истакао да су Роми негдје око 1120. године имали 26 малих краљевстава у просторима Индије. У ромској народној књижевности помињу се разни ромски краљеви, цареви, и то нису легенде већ истините приче забиљежене у историји индијског народа, а Роми су и у Византији били врло познати чак 855. године наше ере. Др Ацковић је свој говор завршио ријечима : „Кажу да је основна категорија у ромској култури срећа. Да нисмо имали среће, завршили бисмо у гасним коморама, пред многим стрељачким стројевима, завршили бисмо свој живот тамо где нико не жели да заврши”.
Др Миодраг Јовановић је истакао да се у ромској култури смисао човјековог постојања налази у ријечи „бити човјек”, а не у ријечи „имати”, те да се без државе и територије могу одржати властите вриједности, прије свих језик и култура. Професор Јовановић сматра да је управо језик кључ за проучавање историје и културе Рома, а да с обзиром на то да не постоје значајнији писани трагови о историјату Рома, бар не они који су сами Роми оставили, проучавање њиховог језика је најсигурнији пут за реконструкцију и истраживање културе и прошлости овог народа. Ромима је била доста страна потреба за историјом, никад нијесу тежили за својом државом, али никад нијесу заборавили ни своју прапостојбину: „Застава и химна Рома су установљене на I Свјетском конгресу Рома који је одржан у Лондону 1971, а Декларација о стандардизацији ромског језика на IV Свјетском конгресу Рома 1990. године у Варшави. Али то је још увијек појава сужена на ромску елиту” – истакао је Јовановић. Ромски језик у својој структури испољава необичан однос према времену: „У неким дијалектима карпатских Рома, Ловара, не постоје посебне језичке категорије које означавају јуче и сјутра. Једна ријеч – тајса (техара) преузима оба значења у зависности од граматичке структуре и глагола употријебљеног у реченици. На примјер, тајса сомас (јуче сам био) и тајса јавава (сјутра ћу бити), што говори о својеврсној непдређености будућега и прошлога времена: постоји само садашњост – има ту нечег важног за разумијевање филозофије живота Рома. „Др Миодраг Јовановић је казао да су материјална и духовна култура Рома још непознаница чак и за научне раднике који се овом проблематиком баве, а ако се жели промијенити однос према ромском народу, онда се мора радити на упознавању свега што ромски народ чини сличним, али и различитим од других народа: „умјетност је најбољи пут да се изграде мостови пријатељства, разумијевања и поштовања према Ромима” – оцјењује др Јовановић.
Пјесник, публициста и директор Радио Тивта Драган Попадић је казао да од Рома можемо доста учити, да они широком ромском душом прихватају људе оакви какви јесу, а не какви би жељели да буду: „Колико год се хвалили толерантношћу у Црној Гори, ипак неки стари чип је остао у глави барем тако кажу анкете- са Ромима би пјевали, забављали, лумповали али не би били комшије… Заиста је контрадикторно да имамо нетрпељивост према овом народу који не зна да мрзи а чије пјесме обожавамо. Неко ће рећи можда је због тога што неки Роми просе, неки краду, неки су у ритама, а ја ћу рећи можда је зато што су љубоморни на њихову слободу.Ми смо везани ланцима за земљу за послове, за кућу, за град, али смо и номадском глађу проклети, а они путују, пјевају, играју, често и гладују али често се и смију. Понекад су људи збуњени када су Роми у питању. Имају добру намјеру, али не знају да ли да их зову Роми или Цигани. Кад нешто не знаш, не само о Ромима, упитај се каква је намјера, јер важна је добра намјера: ако кажемо „Цигану један цигански” – јасно је што желимо да поручимо, али ако кажемо „топла циганска душа” опет је јасно која је намјера” -истакао је Попадић и додао да Роми људе дијеле на Роме и Не-Роме – Гаџе. Кроз вјекове Гаџе су дискриминисали и маргинализовали Роме: „кад Гаџе промијене свој потцјењивачки став према Ромима, можда ће и Роми из свог језика избацити ријеч Гаџе и сваки ће човјек постати „Ром” – човјек. Мој пријатељ Иван Тоскић је Ром, ја сам Гаџа. Заједно смо написали двије књиге на црногорском и ромском језику: књигу поезије за дјецу „Што се не би мјесец јео” и „Рјечник ромске душе”. Ромску душу је немогуће ухватити, а ми смо се латили посла да је стандардизујемо. Обје књиге су дакле писала два човјека, а једна душа, двије оловке а један рукопис, двије главе, једна мисао. Хтјели смо да покажемо да Роми имају своју традицију, културу, духовност, да разбијемо стереотипе о Ромима” – истакао је пјесник и публициста Драган Попадић и закључио да ће морати више да се потруде и Гаџе и Роми и да се првенствено морамо борити против глупости.
Директор Демократског ромског центра из Подгорице, пјесник и сликар Иван Тоскић је изразио захвалност јер се први пут у Будви одржава овакав скуп на којем се представља историја и култура Рома. „Роми су народ на маргинама живота, али не и на маргинама духа. Ми смо богат народ, наша срећа и живот који је увијек у перспективи је нешто што није свакидашње… Наша филозофија живота је осмислити живот, али не и радити и онда ту постоји један парадокс. Кажу,Роми не желе да раде, да промијене себе кроз рад, а наша филозофија живота управо каже то – не треба радити, ваља осмислити живот. Међутим, данас када је много тешко свима а не само нама, морамо другачије осмислити свој живот, морамо се промијенити” – истакао је Тоскић и додао да треба постојати искрена воља и жеља да се Ромима помогне: „а нама се не треба много помоћи, једино да нас прихватите као равноправне, једнаке са једнаким”, те да је будућност ромског народа интеграција, али да „није само ваљано помоћи некоме ако немамо повратну информацију”, и поручио је Ромима: „морамо бити и ми активнији и да покажемо да желимо да се промијенимо. Није само новац у питању, велики је проблем наша промјенљивост и прилагођавање овим условима у којима живимо. Морамо бити много марљивији, врједнији, да се трудимо да помогнемо сами себи, а тиме ћемо и овом друштву да помогнемо… Морамо да се образујемо, морамо да стекнемо квалификације на основу којих ће се наћи нешто што можете да радите… Да ми имамо сада инжењере, професоре, докторе… ко ће у нас тада гледати Роме? Па, нико. Гледаће нас као равноправне људе који имају све своје и духовности и знање и једноставно сви ће жељети да са нама буду комшије и нико нас неће избјегавати. Управо, то је наш циљ – да будемо једнаки са једнакима.”
Након округлог стола „Хиљаду година од доласка Рома на Балкан” услиједило је поетско вече Ивана Тоскића на којем је читана поезија на ромском и нашем језику, а потом је отворена и изложба Тоскићевих слика у холу Академије знања.
Организатори ове манифестације која се први пут дешава у Будви су народна библиотека Будве, Секретаријат за друштвене дјелатности Општине Будва и Демократски ромски центар из Подгорице.

(Izvor: Narodna biblioteka Budva)