Goran Marković: Goli otok je najveća priča bivše Jugoslavije

U sklopu Purgatorija u ljetnjoj bašti Porto Montenegra sinoć je promovisana knjiga „Beogradski trio“ proslavljenog filmskog režisera Gorana Markovića. Moderator večeri bila je Vanja Gavrovski.

„Beogradski trio čini jedan klasični ljubavni trougao, do koga sam ja došao zaobilaznim putem. Ja sam veliki deo života skupljao materijal o Golom otoku. Mislio sam da ću praviti film, a napisao sam knjigu. Zaključio sam da je Lorens Darel morao biti špijun. Našao sam neke podatke da je bio obavještajac. On je bio ataše za štampu, ma šta to značilo. Dakle, Goli otok sma posmatrao iz ugla nekog ko o tome ništa ne zna, i ne zanima ga. Iz igla Loresa Darela. On je bio jedan bizaran tip.Izgleda da se na kraju života odrekao britanskog državljanstva. Bio je čudan čovek, negativan tip. Ja sam mu malo dao čovečnosti. I tu je i melodrama. Jer ljudi vole da puste suzu. I ja spadam u te ljude. I ja se zaplačem na neku srceparajuću priču. I tako sam počeo da izmišljam. Počeo sam da se bavim fikcijom. Nekim ljudima, kojima sam izmenio sudbinu, promenio sam imena. Razvijajući ih kao likove doveo sam ih u situaciju koju nisu doživeli.Počeo sam slobodno da se krećem po tome. Ljudi često ne veruju da sam to izmislio. Ja sam filmski režiser. Izmišljotine činim uverjivim.Potrudio sam se da moje izmišljotine budu deluju istinito.

Goli otok je najveća priča bivše Jugoslavije. Mislim da ta pirča o strašnom logoru nije dovoljno ispričana i obrađena. Glavni paćenici na Golom otoku bili su Crnogorci. Srazmerno broju stanovnika Crnogorci su bili glavni zatvorenici. A ovde to niko nije ozbiljnije, putem fikcije, obradio. Privlačila me i jedna druga stavr, a to je da se ni pre ni posle nije desio jedan takav bizaran napor da se promeni svest ljudi. Da se izvrši neka vrsta lobotomije. To je dramski veoma interesantno. Ja sam sve više osećao empatiju prema tim ljudima. I uvrtio sam sebi u glavu da bih trebao nekako to da ovekovečim. Razgovarao sam sa mnogo ljudi. Bio sam fizički na Golom otoku. Vodio nas je jedan čovek koji je bio Golootočanin, a živeo je tu preko puta. To je potpuno napušteno ostrvo. Izgleda avetinjski. I onda i sada. On nam je pričao zanimljive priče. Čak je rekao „Ja nikad sa ovog otoka nisam ni otišao“. – rekao je Goran Marković

Odgovarajući na pitanje kako mui se sviđa Tivat Marković je kazao:

„Veliki deo života ja sam proveo u Crnoj Gori. Ali ovde sam prvi put. Impresioniran sam. Kao da sam sleteo na neku drugu planetu. Lepo je, luksuzno. Malo čudno, kao da ja ne pripadam ovom svetu, kao da sam uljez. Na Rosama sam kao kod kuće“ – rekao je Marković