boka boka

Илуструјмо нови роман Николе Маловића

Književnik i knjižar, vlasnik hercegnovske knjižare SO Nikola Malović, uputio je poziv članovima фејсбук групе Волим Боку Которску, zanimljiv poziv:

Драги чланови Групе,

Дивим се вашем раду.

Ко се не би дивио племенитој, готово дјечјој жељи да без престанка објављујете најљепше фотографије најљепшег залива на свијету. Браво!

Желио бих да ми будете илустратори романа чији је главни јунак галеб Симон, са Мамуле.

То неће бити роман за дјецу иако ће дјеца моћи да га читају.

То ће бити роман за одрасле, штампан ћирилицом, из пера награђиваног српског писца из Боке Которске.

Ово казујем зарад пословице по којој најприје мораш знати ко ти збори, па што ти збори. Но ваља додати како ће галеб Симон бити напросто галеб, ни Србин ни Хрват. Него птица Божја.

Роман ће имати 3 главе и 40 (+/-) поглавља. Волио бих да свако поглавље илуструјем неком од 40 најбољих фотографија разних аутора, чланова Групе.

Ви бисте као аутори мени поклонили фотографију, и она би, с потписом испод сваке, тј. податком ко јој је аутор, била објављена у првом, и свим могућим каснијим издањима романа. Ваше фотографије срасле би са књигом. Дакако, потписали бисмо уговор о фото-поклону, да би издавачка кућа имала у правном смислу одријешене руке.

Роман с насловом „Галеб који се смеје“ био би у цјелости објављен на ијекавици, по свој прилици у највећој издавачкој кући у региону, у Лагуни, чији сам домаћи аутор број 009, од садашњих већ преко 300, што је поприлично куриозитетно.

Супруга и ја, као и Књижара Со, помињемо се у роману у коме људи по бокешки причају са галебовима, у временима када због криминалне градње, галебови бивају истјерани са острва Мамула. Па и галеб Симон, са галебицом Аном, и синовима, Леонидом и Томом.

На уступању фотографија бих се члановима Групе захвалио тако што бисмо супруга и ја све ауторе фотографија позвали на неколико засебних ручкова (имамо веома мали стан, и у њему мали сто) током којих би се ручкова парићало исто: пашта с мушљама, и салата, и бешкот за оне који једу пашту са бешкотом као ја, и вино, и слатка делиција, и боме кафа, финалменте…

Драги чланови Групе,

Заиста вјерујем да сам на трагу књижевне форме која може достојно да наслиједи „Малог пирата“ Анта Станичића, и желио бих да ми као старом Бокељу дате руке.

Који су ми фото-мотиви потребни?

Пазимо…

Потребне су ми најбоље од најбољих фотографија Боке. Све слике из ваздуха – из галебље перспективе – долазе у обзир. Све што може да види галеб, чак и кад стоји на парапету или понти, такође долази у обзир.

Уколико моја идеја заживи, па се „Галеб који се смеје“ прими и као штиво за дјецу, добили бисмо јединствену сликовницу у историји свјетске књижевности.

Позивам вас да будете дио ове приче. Имамо времена до 23 јуна. 

Пишите ми и у доброј резолуцији шаљите фотографије-које-причају на адресу: nikolamalovic1970@gmail.com

Бирам 40 најбољих мотива. Предност свакако дајте љетним мотивима. Погледајте што сте снимали прошле године.

Преко ФБ-а преносим новитаде, како буду настајале и како се цијела ова прича буде развијала.

Супруга Викторија и ја смо рачунали, ако је то прави глагол, с ким бисмо се то радо дружили уз објед, а да нису кумови, родбина или пријатељи које је ионако доказало вријеме.

Па смо схватили да су то управо племенити чланови ФБ групе Волим Боку Которску. А што је боље него, ако Бог да, упознати се још боље уз јело и пиће, дивним поводом. Кажите по души?

Пругастоплави поздрав,

Никола Маловић