IN MEMORIAM: Jasmina Beba Marušić

Umrla je Beba Marušić. Tiho, neprimjetno, što nije bio odraz njenog temperamenta.

Radili smo zajedno u “onoj” redakciji Radio Tivta, još za srećnih vremena. Bila je veoma talentovana novinarka, obrazovana, samouvjerena, atraktivna, skretala je pažnju i tekstovima i žučnim polemikama. Voljela je da bude u pravu. Iz ove distance vidim koliko je zaista i bila. Srećna vremena su brzo prošla, došla su neka druga, sa drugim ljudima i drugim idealima. Suprostavili smo se, Beba među prvima, ostali bez posla. Ostalo je istorija…

Beba je počela da piše za Monitor, kasnije i za Slobodnu Evropu, prvo kao dopisnica, a onda i urednica u Pragu. I tu je bila među najboljima. Sjećam se da me je tada Slobodna Evropa angažovala, uz dobar honorar, da ocjenjujem njihove emisije. Rekao sam joj u šali “Konačno je došlo vrijeme da ja tebe ocjenjujem, pa me još i plaćaju”. Treba li uopšte reći da je dobila najveću ocjenu, ne zbog drugarstva, već zbog kvaliteta njenih priloga.

Nakon povratka iz Praga povukla se iz novinarstva i sa javne scene, samo ona zna zašto. Mislio sam da nema takav karakter da to može izdržati. Prevario sam se. Posljednji put smo se čuli kad sam je pozvao na proslavu jubileja Radio Tivta. Iznenadio sam se koliko je bila dobro informisana. Pratila je sve, od našeg portala, do moje porodične situacije. Nije mi obećala da će doći, ali je rekla da će se potruditi. Nije došla, poslala je telegram čestitku. Takva je bila Beba. Dugo nisam ni znao da joj je pravo ime Jasmina. Niko je tako nije zvao.

Vjerovatno sad u raju objašnjava anđelima da nije u redu da se duše klasifikuju, jer treba svima dati šansu za popravak. Da mogu, pitao bih je: “A što sebi nisi dala novu šansu?”

Adio, Bebo!

Dragan Popadić