Kanjizares – moj cilj je da sviram bolje svakog dana

„Osjećam se veoma dobro i komotno, jer su ljudi fantastični, veoma mnogo vole muziku. Lako je svirati u takvoj situaciji. Bio sam veoma srećan da sviram u Tivtu. Nadam se da ću ponovo doći ovdje uskoro,“ rekao je nakon sinoćnjeg koncerta na maloj sceni CZK Tivat Huan Manuel Kanjizares, jedan od najvećih flamenko gitarista svijeta.

 Razgovarala Marijana Mišić Škanata  

Tivatsku publiku očarali su svojim umijećem na žicama ova nevjerovatno suptilna legenda gitare i njegov kolega i prijatelj Huan Karlos Gomez, sa kojim nastupa, prenoseći energiju flamenka, već dvadesetak godina. Uzvratila je, kako je jedino i mogla, ovacijama i pljeskom dok je ne zabole ruke, svjesna posebne privilegije što besplatno sluša ovakve muzičare, goste iz Španije.

Za legendu gitare, ovo je prvi boravak u Tivtu, ali ne i u Crnoj Gori.

„U Tivtu sam prvi put, a što se tiče Crne Gore, bio sam u Nikšiću na festivalu gitare. Ovdje su ljudi veoma uživali u muzici.Uživali su, jer ovdje imate veoma dobru folk (tradicionalnu) muziku, kao u Španiji. U Španiji imamo veoma dobru popularnu muziku i flamenko i dobre kompozitore. Veoma sam srećan da sviram pred ovakvom publikom, kakva je u Tivtu.“

-Svirali ste svoje i kompozicije Manuela De Falje.

Da, svirali smo dvije De faljine kompozicije i moju muziku. Kad sam bio dijete od šest godina počeo sam da sviram gitaru i svirao sam flamenko. Sve moje kompozicije su flamenko muzika, moja sopstvena muzika.“

-Kako biste opisali flamenko, šta je on za vas?

To je muzika sa mnogo strasti zato što možemo da naučimo flamenko danas u nekim školama, ali pravi, originalni je doma. Kad sam ja bio dijete, kod moje kuće, moj otac je pjevao, takođe i moja mama, brat je svirao gitaru. U takvom okruženju je veoma lako svirati flamenko, jer je to spontana muzika. To je veoma važno naučiti s ljudima, kad si dijete, u porodici.

Vi niste iz Andaluzije, rođeni ste u Sabadelu, u Kataloniji, ali flamenko kao da vam je u krvi?

“Mislim da je tako, jer sam rođen u Sabadelu, u Katalunji, blizu Barselone, ali mi je porodica iz Malage, u Andaluziji. Po čitav dan, sjećam se, sve se vrtjelo oko flamenko muzike. Tata je pjevao i plesao, a takođe su bile mnoge flamenko klape i puno ljubitelja flamenka u Sabadelu i Barseloni. Sve to je dobra podloga da se nauči da se svira, ili pjeva, ili pleše.

Počeli ste da svirate sa bratom, kasnije ste završili Konzervatorijum i svirali ste sa Pakom de Lusijom 10 godina. Pretpostavljam da je on vaš najveći, najuticajniji učitelj.

Da, Pako je bio fantastičan. To je drugi nivo, drugi svijet, različit od svega. Bio je poseban, ne samo među flamenko gitaristima,

nego je u odnosu na sve, računajući sve stilove, bio veoma različit i za mene je on najbolje, ili jedno od najboljih muzičkih iskustava u životu. Svaka noć sa Pakom bila je masterclass! Deset godina sa njim je ogromno iskustvo, a Pako je takođe bio i veoma dobra osoba, što je takođe veoma važno, jer učiš i o muzici i o životu sa njim, što je divno.“

-Svirali ste sa mnogo drugih popularnih i dobrih, ne samo flamenko muzičara, već i klasičnih, džez i drugih. Šta za vas znači premošćivanje tih različitih žanrova?

“Ja sam veoma znatiželjan za svijet, a posebno za muziku. Uvijek učim kako drugi ljudi iz drugih muzičkih žanrova osjećaju, 4/4, ¾ – ritam, na primjer, kako komponuju, kako izražavaju muziku. Bilo mi je veoma značajno i da učim na takav način. Još jedan važan put u mojoj karijeri bio je kada sam svirao sa Sajmonom Ratelom (Rattle) iz Berlinske filharmonije u Madridu. To mi je bilo još jedno značajno iskustvo, jer sam ušao u klasičnu muziku, u simfonijski svijet.”

-Zapravo ste prvi flamenko muzičar, koji je svirao sa Berlinskom filharmonijom, kakvo je to iskustvo?

“To je bilo veoma interesantno, jer su to sve odlični muzičari. Sajmon Ratel je perkusionista, takođe i dirigent, ali on svira udaraljke, a ja flamenko gitaru, a flamenko je ritam, kao i udaraljke. Zato mi je komunikacija sa njim bila veoma čista i jasna, laka. Bilo je veoma dobro i prirodno svirati sa Berlinskom filharmonijom i Ratelom.”

-Svirali ste i sa drugim simfonijskim i kamernim orkestrima. Koliko se to iskustvo razlikuje od sviranja u duu kao večeras i solo?

Potpuno je različito. Kad sviram solo, onda imam više slobode, jer mogu da improvizujem na sceni. Sa klasičnom muzikom to nije moguće, jer je sve tačno napisano i moraš da to pratiš. Ali, ja se osjećam veoma komotno, jer je moja znatiželja veoma velika i za mene je veoma dobro da provjerim svoj zvuk sa drugom vrstom muzike i muzičara. Onda pokušavam da govorim istim jezikom sa različitim stilovima. Ja ubacujem svoj flamenko predznak u njihovu estetiku. Ta intervencija je dobra i za mene i za muziku.”

-Takođe i za slušaoce!

“Naravno, oni uživaju u drugom nivou izvođenja. Uživaju u muzici na drugi način.”

Večeras smo mogli da osjetimo poseban odnos na sceni između vas i Gomeza. Koliko dugo svirate zajedno?

“Oko 15-20 godina. Davno smo se upoznali, bili smo veoma mladi. Imam poseban osjećaj kad nastupamo, on je, kao što ste mogli da vidite, veoma dobar gitarista, a takođe i veoma dobra osoba, što je takođe značajno. Koncert traje jedan sat, sat i po, ali vam treba mnogo više sati da se pripremite i uklopite, izvan scene. Mi smo veoma dobri prijatelji.”

Za vama je 14 snimljenih albuma, a poslednji je dobio nagradu za najbolji flamenko album u Španiji za 2019. godinu, “Il mito de la caverna” – mit o pećini, što je inpirisano Platonovom teorijom ideja, koju ste vezali za muziku. Kako ste to povezali?

Naziv mog CD-a je “Mit o pećini”, taj mit me opet vraća u djetinjstvo. Kad sam imao šest godina, učio sam da sviram gitaru. Učio sam je za percepciju. Uzeo bih gitaru, ali nisam znao ni kako se zovu njeni djelovi, šta je c-dur, d-mol, a razmišljao sam o tome. Kad sam napunio 9 godina, upisao sam se na Konzervatorijum i učio sam muziku. Postoje dvije faze moje karijere. Prva je pećina, mrak. Imao sam percepciju, ali nisam imao intelekt. To je dobro – primitivno, ali u dobrom smislu riječi, puno inspiracije. A kad sam napunio devet, naučio sam intelektualni dio muzike, odnosno svjetlost. “Mit o pećini” ima te dvije strane, dva koncerta i konstelacije, u jednom albumu. Muzički govoreći, to je veoma različito od čitavog mog prethodnog rada.”

-Vi ste takođe i profesor, što ste i na 13. Međunarodnom takmičenju gitarista ovdje u Tivtu, gdje niste samo nastupili pred publikom, već držite i masterklasove.

Na koji način prilazite studentima, kako ih učite muzici?

“Pokušavam da budem iskren, ali imam i odgovornost da budem oprezan dok učim ljude, jer su oni osjetljivi, postavljaju pitanja, traže uputstva…Danas postoji mnogo opcija i zato se trudim da budem iskren, a fraza je vježbaj, vježbaj, vježbaj! To je jedna od najvažnijih stvari u muzici, a takođe i da svirate sa dobrim osjećajem za ritam, jer je ritam jasnoća i kad svirate unutar ritma i muzika je čistija, možete da se izrazite jasnije i čistije. To je generalno moj motiv dok podučavam muziku. U mom slučaju, to je flamenko i pokušavam da stavim riječi u moj svijet muzike. Mehanički dio sviranja gitare nije komplikovan, ali postoji viši nivo, u kome si sam. Učitelj treba da ti pomogne da nađeš pravi put, kad dobro savladaš tehniku. Kad komponuješ, treba da tražiš tonove, moraš da istražuješ i tu ti je potreban učitelj. Kad komponuješ, onda vodiš razgovor sa samim sobom. Tada si takoreći u svom balonu. Što se tiče flamenko muzike, ona nije ista kao prije sto godina. Ja pokušavam da sa svojom flamenko gitarom na svoje žice spustim, odnsono da im dam flamenko karakter. Ja znam da je flamenko muzika moja istorija, koju pokušavam da stavim u svoje flamenko riječi. Posebno mnogo učim kad radim transkripcije.”

Postigli ste veliki uspjeh, što su vaše ambicije danas?

“Da sviram bolje svakog dana, to je moj cilj. Ne gledam mnogo unaprijed. Pokušavam da živim trenutak, da u njemu uživam i da se osjećam dobro, jer niko ne poznaje budućnost.”

Završavajući sa ovim umjetnikom velike radoznalosti i virtuoznosti razgovor, za koji kaže da mu je prvi intervju na engleskom jeziku, pored radosti što je podjelio sa nama svoja razmišljanja o raznim muzičkim temama, obradovala su nas i dva poklona za redakciju i naše slušaoce – CD “El Mito de la Caverna” i novi novcati album, koji će zvanično biti objavljen za nekoliko dana, 29. maja.